Posle izjave predsednika Srbije, Borisa Tadića, na samitu u Crnoj Gori, koji je organizovan u saradnji sa Uneskom i Savetom Evrope, da je nedopustiva zloupotreba srpskih verskih objekata na Kosovu, ponovo je aktuelizovan problem svojatanja kulturnog nasleđa na Kosmetu. Tadić je izjavio i da se iznova pojavljuju publikacije, u kojima se iznose nečuvene tvrdnje da je srpsko pravoslavno nasleđe iz srednjeg veka zapravo albansko nasleđe, te da prema tom problemu ni predstavnici zemalja iz regiona, a ni Unesko, ni Savet Evrope, ne smeju da budu pasivni.  

Prema rečima Zorice Tomić, predsednice Komisije za saradnju sa Uneskom, albansko prekrajanje srpske istorije i kulturne tradicije je veoma opasna i dalekosežna akcija, koja predstavlja strategiju svojevrsnog kulturcida.

– Na sajtu nezavisne države Kosovo, visitkosova.org, predstavljeno je ilirsko-vizantijsko nasleđe, umesto srpkog kulturnog nasleđa, koje je ujedno i evropsko. Osim toga, prošle godine na sajmu turizma u Ohridu deljene su brošure sa istom tematikom i stalno se pojavljuju nove pretnje – kaže Zorica Tomić.

Podsetimo, u januaru 2008. godine, u turističkoj ponudi Kosova opisani su kulturni objekti, koje su „stvarali albanski majstori i umetnici, od velikog su kulturnog i istorijskog značaja, a izgrađeni su i služili su za bogosluženje ilirsko-albanskog stanovništva još od 4. veka”. Tekst koji govori o „vizantijsko-rimsko-gotsko-albanskom stilu”, ilustrovan je slikom manastira Gračanica. Brošure sa sličnom tematikom Ministarstvo kulture Kosova delilo je još u maju 2005. godine, kako su preneli mediji, i u središtu Uneska. Slično prekrajanje istorije dogodilo se i nedavno na sajmu turizma, održanom u Prištini krajem aprila. Na sajmu je u okviru turističke ponude predstavljena i Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve, i manastir Dečani, koji je opisan kao „jedan od najistaknutijih spomenika kasnog perioda u Evropi”.

– Četiri zdanja na toj lokaciji odraz su vrhunca vizantijsko-romanske kulture koja se razvila na Balkanu između 13. i 17. veka – saopšteno je na sajmu turizma u Prištini.

Zorica Tomić ističe da se pojavljuju i novi toponimi, pa se Novo Brdo sada zove Arta, Podujevo je Besijane, a Prizren Prezreni.

– Nezavisna komisija Kosova napravila je i paralelnu bazu podataka o baštini, u saradnji sa Britancima. Cilj je da se izmisli nepostojeće kulturno nasleđe i tako stvori novi kulturni identitet, na osnovu onoga što predstavlja kulturni identitet Srbije. Sada je jasno da je prostor kulture i odnos prema baštini idealno tlo za vođenje tihe, naizgled vrlo lepe, a zapravo vrlo opasne politike – zaključuje Tomićeva i napominje da je Unesko vrlo ozbiljan parter Srbije u očuvanju i brizi za kulturno nasleđe. Naša sagovorica  procenjuje da je Boris Tadić iskoristio priliku da istakne da problem prekrajanja istrije, ono sa čim se danas suočava Srbija, i generalno može biti problem.

Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog instituta za zaštitu spomenika ističe da su srpski spomenici kulture na listi svetske kulturne baštine i pod zaštitom Uneska, i da bilo kakva vrsta falsifikovanja ne može da prevari stručnu javnost.

– Ako je nešto srpsko kulturno nasleđe, to je vrlo lako dokazivo, pogotovo kada su u pitanju sakralni objekti. Ne znam kako albanska strana može da dokaže da su oni poreklom pravoslavni, ili da je Dušan bio albanski car – kaže Vera Pavlović-Lončarski.

Sagovornica „Politike” ističe da stručnjaci i svi ljudi koji imaju dovoljno znanja i pameti, vrlo lako mogu da prepoznaju pravoslavnu crkvu, kada je vide.

– To je više politička priča, aktuelna i 2009. godine. Mi znamo šta je naše, pa to lako možemo i da dokažemo – konstatuje Vera Pavlović-Lončarski.   

Na Samitu u Crnoj Gori, koji je okupio predsednike Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, na temu „Raznolikost kulturne baštine – upravljanje i turistička promocija”, Tadić je rekao, kako prenosi Beta, da je potrebno uspostaviti zdravu međuzavisnost saradnje, koja vidi različitost kao izvor snage.