Црква манастира Грачаница

После изјаве председника Србије, Бориса Тадића, на самиту у Црној Гори, који је организован у сарадњи са Унеском и Саветом Европе, да је недопустива злоупотреба српских верских објеката на Косову, поново је актуелизован проблем својатања културног наслеђа на Космету. Тадић је изјавио и да се изнова појављују публикације, у којима се износе нечувене тврдње да је српско православно наслеђе из средњег века заправо албанско наслеђе, те да према том проблему ни представници земаља из региона, а ни Унеско, ни Савет Европе, не смеју да буду пасивни.  

Према речима Зорице Томић, председнице Комисије за сарадњу са Унеском, албанско прекрајање српске историје и културне традиције је веома опасна и далекосежна акција, која представља стратегију својеврсног културцида.

– На сајту независне државе Косово, visitkosova.org, представљено је илирско-византијско наслеђе, уместо српког културног наслеђа, које је уједно и европско. Осим тога, прошле године на сајму туризма у Охриду дељене су брошуре са истом тематиком и стално се појављују нове претње – каже Зорица Томић.

Подсетимо, у јануару 2008. године, у туристичкој понуди Косова описани су културни објекти, које су „стварали албански мајстори и уметници, од великог су културног и историјског значаја, а изграђени су и служили су за богослужење илирско-албанског становништва још од 4. века”. Текст који говори о „византијско-римско-готско-албанском стилу”, илустрован је сликом манастира Грачаница. Брошуре са сличном тематиком Министарство културе Косова делило је још у мају 2005. године, како су пренели медији, и у средишту Унеска. Слично прекрајање историје догодило се и недавно на сајму туризма, одржаном у Приштини крајем априла. На сајму је у оквиру туристичке понуде представљена и Патријаршија Српске православне цркве, и манастир Дечани, који је описан као „један од најистакнутијих споменика касног периода у Европи”.

– Четири здања на тој локацији одраз су врхунца византијско-романске културе која се развила на Балкану између 13. и 17. века – саопштено је на сајму туризма у Приштини.

Зорица Томић

– Независна комисија Косова направила је и паралелну базу података о баштини, у сарадњи са Британцима. Циљ је да се измисли непостојеће културно наслеђе и тако створи нови културни идентитет, на основу онога што представља културни идентитет Србије. Сада је јасно да је простор културе и однос према баштини идеално тло за вођење тихе, наизглед врло лепе, а заправо врло опасне политике – закључује Томићева и напомиње да је Унеско врло озбиљан партер Србије у очувању и бризи за културно наслеђе. Наша саговорица  процењује да је Борис Тадић искористио прилику да истакне да проблем прекрајања истрије, оно са чим се данас суочава Србија, и генерално може бити проблем.

Вера Павловић-Лончарски, директорка Републичког института за заштиту споменика истиче да су српски споменици културе на листи светске културне баштине и под заштитом Унеска, и да било каква врста фалсификовања не може да превари стручну јавност.

– Ако је нешто српско културно наслеђе, то је врло лако доказиво, поготово када су у питању сакрални објекти. Не знам како албанска страна може да докаже да су они пореклом православни, или да је Душан био албански цар – каже Вера Павловић-Лончарски.

Саговорница „Политике” истиче да стручњаци и сви људи који имају довољно знања и памети, врло лако могу да препознају православну цркву, када је виде.

– То је више политичка прича, актуелна и 2009. године. Ми знамо шта је наше, па то лако можемо и да докажемо – констатује Вера Павловић-Лончарски.   

На Самиту у Црној Гори, који је окупио председнике Србије, Хрватске, Македоније, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, на тему „Разноликост културне баштине – управљање и туристичка промоција”, Тадић је рекао, како преноси Бета, да је потребно успоставити здраву међузависност сарадње, која види различитост као извор снаге.