Култура
Америчка критика: лоша оцена за Анџелину
Амерички гледаоци равнодушни, а критичари подељени према „Земљи крви и меда”, редитељско-сценаристичком дебију Анџелине Џоли
Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Да ли је редитељско-сценаристички првенац Анџелине Џоли – филм „Земља крви и меда” – само нова верзија старих предрасуда о добрим и злим момцима у рату у Босни, како то најчешће сензационалистички износе таблоидни медији у Србији, или нови допринос разумевању балканских анимозитета, по мишљењу других, у Америци није тема.
Филм је завршио овдашњи биоскопски живот после шест недеља. Премијеру је имао 23. децембра у само три дворане, приказиван је највише у 18, и прошао веома скромно. Видело га је тек нешто преко 30.000 гледалаца – за овдашње тржиште изузетно скромно. Приход од улазница је око 220.000 долара, док је у њега уложено 13 милиона.
Критичари су углавном остали равнодушни. Филмски портал „Ротн томејто” („Трули парадајз”), који филтрира све оцене критичара, израчунао је да је од 63 приказа 53 одсто позитивно, док се филм допао само 40 одсто гледалаца.
Иако је био под посебном пажњом због чињенице да је у режисерску столицу села већ афирмисана звезда, секс-симбол и амбасадорка Високог комесаријата УН за избеглице, укупан учинак је да његов „парадајз” није ни свеж, ни за бацање. Да је од оне врсте која се код нас купује јефтино – за кување.
Био је истина номинован за „Златни глобус” у категорији најбољег страног филма (ваљда зато што је за овдашње тржиште титлован, јер глумци говоре својим спрско-хрватским-босанским језиком), али није награђен.
Ево најзанимљивих пасажа и закључака овдашњих филмских критичара:
„Кључни заплети филма су неразрађени, али се не може избећи хорор који захвата. Показује колико људи могу да буду чудовишта и у модерним временима”, пише Том Лонг из „Детроит њуза”.
„Дебитантско дело Џолијеве има нежне моменте љубави и застрашујуће изливе насиља, филоване с пажњом и вешто спојене. То је добар филм о великој теми, али далеко је од великог филма”, оцењује Роџер Мур у „Далас њузу”.
„Срби су јасно виђени као агресори у етничком сукобу који је разбио Босну и Херцеговину на почетку деведесетих, али су сви овде на неки начин жртве”, пише Рафер Газман у „Њуздеју”.
По Ен Хорндеј, која филмску критику пише за „Вашингтон пост”, „Анџелина Џоли је имала импресиван сценаристички и редитељски деби у амбициозној али не до краја реализованој драми о рату у бившој Југославији”.
Сем Адамс из „Лос Анђелес тајмса” је нешто оштрији: „Она нуди згражавање без разумевања и експлоатацију која на крају нагиње ка гротескном.”
Питер Собзински, који пише за филмски портал eFilmCritic.com, констатује да је проблем са „Земљом крви и меда” то што је, иако је „искрено дело које слике неописивих окрутности спаја са причом о која је чиста сапуница, финални производ најчешће превише механички мелодраматичан… Она показује известан таленат као сценариста-режисер, али елементи које саставља никад не постају целина”.
Најтежа оцена овог критичара јесте она која каже да је филм „толико црн и бруталан да они који су избегавали да се суоче са овим нарочито ружним делом светске историје имају мало жеље да га одгледају до краја, без обзира на то колико је позната његова режисерка и колико је голотиње на екрану”.
„Џолијева истрајава у вођењу овог филма до ивице апсурда, да би се онда вратила корак назад, она је солидан режисер све док не покуша да поентира”, оцењује Тај Бур из „Бостон глоуба”.
„Има много говорења у којем Срби у суштини осуђују сами себе, или где о оклевању САД и ЕУ да интервенишу дискутују језиком који је очигледно намењен гледаоцима, а не њиховом дијалогу. А завршница је је преокрет од реализма ка мелодрами”, закључује Марк Џенкинс из Националног јавног радија.
Просечна критичарска оцена филма је „три плус” (У рангу од један до десет). Свој нови живот, на ДВД-ју и „блуреј” плочама, „Земља крви и меда” започиње 3. априла.
----------------------------------------------
Има неких бројки
Филм Анџелине Џоли „У земљи крви и меда” биће приказан на 62. Берлинском филмском фестивалу у специјалном програму. У српској јавности прашина око овог филма подигнута је и пре него што је филм виђен, а у Републици Српској проглашен је и непожељним. Револт је изазвао податак пласиран у овдашњим медијима да су у одјавној шпици филма исписани подаци о 300.000 убијених Бошњака и 50.000 силованих бошњачких жена у рату у БиХ.
За сада нико није потврдио шта прецизно пише на одјавној шпици овог филма. Продуценти кажу да „има неких бројева“.
М. Мишић
----------------------------------------------
Анџелина Џоли: Мој филм без мржње
Берлин – Рат у Југославији јесте незгодна тема, изјавила је глумица и режисерка Анџелина Џоли у разговору за „Шпигл”, али каже да је њен филм „У земљи крви и меда” „без мржње” и да се „не ставља ни на чију страну”. Тим поводом „Шпигл” објављује интервју на пет страна са холивудском дивом.
„Идеја је била да из грађанског рата у Босни и Херцеговини пренесемо причу обичних људи који се надају нормалном животу, који желе да се заљубљују, оснивају породице и одгајају децу”, каже Анџелина Џоли за „Шпигл”.„Онда рат почиње и све се окреће”, наставља филмска дива, „одједном се комшије убијају, мушкарци злостављају жене које су раније сретали на улици.”
Српски полицајац и муслиманска уметница тек почињу своју романсу када их прекида рат – овакав сценарио продуценти не воле, оценила је режисерка.
„Без мог имена би сценарио био одбијен”, сигурна је она.
У једном тренутку филма гледаоци пожеле да млади пар једноставно побегне, да напусти цело ратно лудило.
„Али то не иде. Отац полицајца говори о српској историји и националном поносу. У питању су проживљене грозоте у којима се сви људи кад-тад изгубе. Заробљени су у том лудилу и једни другима раде ствари од којих се тешко опоравља”, препричава глумица сценарио филма.
Филм треба, напоменула је Анџелина Џоли, да покаже да су сви били жртве рата:
„Једна од глумица је тада живела у Сарајеву и, да би стигла на часове глуме, морала је да пређе улицу на коју су Срби са брда пуцали снајперима ибила је рањена.Испричала ми је да јој је током читања сценарија пало на памет како никада није размишљала о том времену.”„То је заправо инстинкт – људи иду даље, потискују лоша сећања и осећања. Надам се да ће филм изазвати код гледалаца управо оно што је изазвао код глумаца”, рекла је Анџелина Џоли.
Фонет
Последњи коментари
...Nisam videla film ali, naslucujem uvek istu pricu : u dobro poznatom crno-belom stilu ; gde su (naravno) "losi momci" = obligatno Srbi, koji ubijaju, pale, siluju...
...Koliko silovanih zena ? Zavisi od maste pojedinaca ; " 5O ili 100 hiljada Bosanki ", = necemo biti "sitnicari" u prebrojavanju !!
...Ali, ali, Andelija je zaboravila jednu VRLO SIMBOLICNU CINJENICU , tj : da je od tih 50 ili 100 hiljada "silovanih" Bosanki, IPAK jedna (zvanicno) : RODILA NJIHOVO neduzno crnce !!
...Ukratko, takve filmove nazivam = "LIMUNADOM" !!!!!!!
Americke filmove ne gledam vec deset godina pa tako necu ni ovaj. Film je ipak vise od holivuda!
sada bi mi trebali da snimimo film u kome ameri ubijaju indijance,afganistance,iracane,libijce,itd.sve u jednom filmu!









