Култура

Битефов „Излет у истину”

У трагању за финансијским решењем, касни већ традиционална јунска конференција за новинаре, на којој се најављује оквирни програм предстојећег фестивала, каже Јован Ћирилов

Јован Ћирилов

Овогодишњи 46. Битеф, који ће трајати од 12. до 22. септембра, неће изневерити традицију да буде високог уметничког нивоа у трагању за најновијим формама у области сценске уметности. Како фестивалски буџет због кризе располаже са мање средстава, Битеф се, са својим Управним одбором, определио за врхунски квалитет на рачун квантитета.

Тако ће, како нас је обавестио Јован Ћирилов, уметнички директор Битефа и селектор овогодишњег избора представа, који потписује са својом колегиницом Ањом Сушом, чинити шест иностраних и шест представа из региона са поднасловом „Излет у истину”. То уједно доказује да ће Битеф имати на репертоару представу „Мрзим истину”, коју је провокативни Оливер Фрљић режирао у Театру енд ТД уЗагребу.

Предстојећи 46. Битеф биће отворен представом „Министров црни вео”, у режији Ромеа Кастелучија, у извођењу италијанске трупе „Societas Raffaello Senzio” из Ћезане на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта. То је све што нам је у овом тренутку тајновити Јован Ћирилов открио. Разлози његове уздржаности искључиво су само због финансијских околности.

На овогодишњи београдски фестивал стићи ће још и ансамбли из САД, Француске, Немачке, Велике Британије и Холандије, као и позоришне трупе из Словеније и Хрватске, а наравно и из Србије.

Вредну екипу сарадника окупљених око Битефа јуче смо затекли у пуном саставу. На одмор кажу не иду лети. А неуморни Јован Ћирилов напомиње да ни он већ годинама није имао класичан годишњи одмор.

– И за тај, по обиму мањи програм, још нема довољно средстава. У трагању за финансијским решењем, касни већ традиционална јунска конференција за новинаре, на којој се најављује оквирни програм предстојећег Битефа. И овог пута имали смо велико разумевања Скупштине града Београда и градоначелника Драгана Ђиласа лично, који се сложио да треба сачувати ниво најбољег интернационалног позоришног фестивала у региону и подржати га колико је у овим условима могуће. Ипак, како се то економским речником каже, још није „затворена финансијска конструкција”. Ових дана очекујемо на видику решење, уз помоћ оних који не само што имају средстава и друштвени и политички утицај него и добру вољу да прискоче у помоћ за добробит београдске културе, каже Ћирилов.

И поред тога што Јован Ћирилов крије овогодишње адуте, поуздано знамо да редитељ Милош Лолић, који је 2009. године освојио Гран при Битефа за представу „Сањари” у продукцији ЈДП-а, стиже на београдски позоришни скуп преко Минхена са Лоркином „Крвавом свадбом”, коју је прошле јесени са великим успехом режирао у минхенском Фолкстеатру, после чега је добио неколико позива да режира у престижним немачким театрима.

Сигуран представник српске позоришне сцене на 46. Битефу је редитељ Никита Миливојевић и његов Шекспиров „Хенри Шести”, који је на програму 15. септембра на сцени матичном Народног позоришта у Београду, који је пролетос достојно представљао Србију у Глоб театру у Лондону.

Када су пратећи програми у питању, сазнајемо да је вредна Вера Коњовић, дугогодишња уредница програма „Битеф на филму”, припремила бројна изненађења за своју публику: игране и документарне филмове о диктаторима. Француски културни центар, са предузимљивим Филипом ле Моаном на челу, организоваће сусрет француских позоришних аниматора и продуцената са својим колегама из региона западног Балкана, намерно за време овогодишњег Битефа, који ће уједно бити и његова високо стручна међународна публика.

Б. Г. Требјешанин
објављено: 23.07.2012.

Последњи коментари

Kaдија и судија Гадафи | 24/07/2012 10:51

Нови министар културе је у интервјуу „Мегаломански пројекти су бесмислени“, помињао неке „свете краве“, изјавивши да су они који су били дужни да развијају културу и културне установе радили управо супротно и да би неки од њих требало да оду у пензију да више не би наносили штету српској култури.Тачно, у позоришту и култури, имамо „свете краве” које одавно нису донеле ни једну једину кап користи српској културној сцени, већ само себи и својој свити. Оне већ скоро пола века владају, и вешто манипулишу. Увек се појављују као алтернатива себи самима. Све држе под својом шапом. Деле награде, новац, путују по свету. Од егзекутора зачас се претворе у жртве, а жртве су: српска култура, српско позориште. Где год су спустили шапу све су спржили, урушили. Све је њихово: фондови, позориште, фестивали, критика, представници власти... Ево правог примера: Ћирилов кадија и судија српске културе и већ 43. године селектор и уметнички директор Битефа! На власти је дуже од Гадафија. Пензија, аман више!