Кад некога позову да игра у Америци, добро је ако се последња станица на том путу зове Џекобс Пилоу. У брдима Масачусетса је ова важна тачка на плесној мапи Америке, где је престижни фестивал и још много тога другог из света игре. Ових дана тамо се, први пут, представио и шведски Гетеборг балет са своја три комада под заједничким насловом „3хБолеро”. То су кореографске инспирације чувеном Равеловом композицијом, са потписима: Јохана Ингера, Кенета Кварстрома и Александра Екмана. Овај трећи, најмлађи, тек му је 26 година, данас слови за једног од најзанимљивијих и најтраженијих кореографа. Два његова плесна комада видеће и наша публика, али на пролеће.

Ретки су они који тако рано прекину успешну играчку каријеру, кореографије ради. Додуше, и због читавог спектра других уметничких талената које има Александер Екман. Некад играч изузетних компанија – Шведски краљевски балет, Холандски плесни театар (НДТ) и Кулберг балет – свој кореографски првенац остварио је пре четири године. Био је то комад „Flockwоrk”, са НДТ 2, са којима је ове године радио и „Кактусе”, које ћемо и ми видети, на 8. београдском фестивалу игре, у априлу идуће године. За кратко време, Екман већ има праву „збирку” својих радова који су на репертоару угледних европских сцена. Интегрисање различитих димензија модерне игре, при чему радо користи покрет и текст заједно, у најкраћем би биле карактеристике опуса младог кореографа.

Ону другу представу коју ће видети Београђани (обе у Сава центру) извешће поменути Гетеборг балет. Зове се „Ла Ла Ленд”, а и то вече – насловљено „Метаморфозе” – Екман ће поделити са Јоханом Ингером, односно његовим „Посртањем”, модерним и атрактивним плесним комадом „за 17 играча и 64 конопца”. Подсетимо, Ингера наша публика памти по изврсним кореографијама за Кулберг балет, док ће се млади Екман и компанија из Гетеборга овде први пут представити.

Овај Екманов комад базира се на комичној расправи два психијатра и теорији„ла ла простора” у нашем мозгу. Наиме, група појединаца на курсу самотерапије покушавају да различитим вежбама постану боља људска бића, што прати интелигентна доза игре, изреченог дијалога и изопаченог хумора. Ова прича није само плод кореографске маште, јер британски доктор Џил Бол Тејлор, озбиљан научник, проучава наш мозак и начин његовог функционисања. Он има теорију о тренутној свесности, без успомена из прошлости и перцепције будућности. То је та „ла ла ленд” зона мозга у којој постоји само – САДА. Тејлор тај простор, коме је дао и име, лоцира у десној хемисфери мозга. Тако се зове и Екманова представа у којој, осим игре, има и текста, и филма...

Неки кажу да је то „незаборавно путовање у средиште најбоље, чак инајинтелигентније, савремене игре”.

Када је Аја Јунг, која је на челу БФИ, била на премијери „Метаморфоза” у Гетеборгу, срела је тамо и најчувенијег шведског кореографа Матса Ека. Њој је Ек о Екману, свом знатно млађем колеги, сараднику и сународнику, са дивљењем, рекао: „Он је потврда да се кореограф не ствара, него се рађа”. Не знамо шта Ек мисли о пореклу других талената Екманових, али да их ми не прескочимо: он компонује музику за своје поставке, смишља костиме и сценографију, бави се екранизацијом покрета, што је резултирало плесним филмом „40м испод” са Кулберг балетом.

Осим поменутих Швеђана, на следећем Београдском фестивалу игре (3 – 18. априла) видећемо и плесне комаде чувених Вилијама Форсајта, Јиржија Килијана, тандема Лајтфут/Леон, Јасмин Годер... Обећавају да ће то бити фестивал са највећим програмом досад.

М. Шеховић