Култура
67. ВЕНЕЦИЈАНСКИ ФЕСТИВАЛ
„Црни лабуд” за почетак Мостре
У конкуренцији за „Златног лава” двадесет и два филма, плус филм изненађења, а на челу жирија је Квентин Тарантино
Од нашег специјалног извештача
Венеција, Лидо – Светском премијером психолошког трилера „Црни лабуд” америчког редитеља Дарена Аронофског, са Натали Портман и Милом Кунис у главним улогама, вечерас у Сали Гранде свечано почиње 67. Венецијански фестивал, најстарија филмска смотра на свету.
Аронофски („Пи”, „Реквијем за снове”, „Фонтана живота”) је 2008. године у Венецији добио „Златног лава” за филм „Рвач” са Микијем Рурком у главној улози и тако постао тек трећи Американац којем је то пошло за руком. Његов „Црни лабуд” говори о ривалитету две балерине у балетској трупи из Њујорка, о Нини (Портман) и Лили (Кунис), о њиховом компликованом односу, као и о Нинином истраживању мрачне стране личности док се бори за обједињену улогу Белог и Црног лабуда у чувеном балету „Лабудово језеро” који треба да режира Томас Лирој (Винсент Касел).
Оваквим свечаним отварањем фестивал је поново обезбедио велике звезде за чувени црвени тепих на Лиду, по којем ће до 11. септембра шетати аутори и протагонисти чак 79 светски премијерних филмова из 34 земље света. По обичају, највише је италијанских – чак 41, а следе затим 19 америчких, 11 француских, по седам јапанских и кинеских. Број филмова на овогодишњој Мостри, наравно, далеко је већи, али су многи од њих своје светске премијере имали на свом домаћем терену. Међу њима и „Циркус Колумбија” босанскохерцеговачког редитеља Даниса Тановића са Микијем Манојловићем и Миром Фурлан, који је премијерно био приказан у Сарајеву, а у Венецији ће бити виђен 5. септембра у паралелном програму „Дани аутора”.
Главна еуфорија ипак је резервисана за главни фестивалски програм и трку за „Златног лава”, у којој ове сезоне учествују 22 филма – шест из САД, четири из Италије, три из Француске, два из Јапана и по један из Русије, Шпаније, Чилеа, Канаде, Грчке, Кине и Немачке, о чијим ће вредностима већати жири на челу са брбљивим и увек непредвидивим Квентином Тарантином, који ће шефовати члановима попут Габријела Салватореа, Арноа Деплешена и Гиљерма Аријаге (!). С обзиром на то да је у конкуренцији за награде и један од Тарантинових идола – јапански редитељ Такеши Миике са филмом „13 атентатора”, многи су склони да се унапред кладе у то ко ће бити овогодишњи венецијански победник. Како било, тек Миикеу у главном такмичарском програму друштво ће ових дана правити, између осталих, и Јиржи Сколимовски, Том Тиквер, Абделатиф Кешиш, Винсент Гало, Софија Копола, Алексеј Федорченко, Франсоа Озон, Алекс де Иглесија, Пабло Ларин, Џулијен Шнабел...
– Посреди је најмлађа конкуренција у историји фестивала, каже фестивалски директор Марко Милер. – То је доказ нове и динамичне врсте филмова који се производе. Просечна старост редитеља је 47 година, а да смо у пензију послали 78-годишњег Монтија Хелмана, који се такмичи са трилером „Пут за нигде”, просек би био 45 година – нашалио се Милер.
Велика узбуђења, тврди фестивалски челник, очекују се и међу филмовима који се приказују у главном програму ван конкуренције. Већ првог фестивалског дана биће приказан и најновији филм Роберта Родригеза „Machete”, ретроакциони трилер са Денијем Трејом, Џесиком Албом, Робертом де Ниром и Стивеном Сигалом у главним улогама. Нашло се ту места и за филм „ Град” глумца и редитеља Бена Афлека, али и за његовог брата Кејсија, који ће на Лиду представити документарац „Још увек сам овде” и тако се придружити легендарном Мартину Скорсезеу и његовом документарном филму „Писмо Елији” посвећеном Елији Казану. Ван конкуренције биће виђен и филм мајстора страве Такешија Шимизуа „Шок лавиринт 3Д”.
Награда „Златни лав” за животно дело већ 3. септембра биће уручена легендарном хонгконшком редитељу Џону Вуу, а посебан омаж програм биће приређен недавно преминулом великану седме уметности, глумцу и редитељу Денису Хоперу. Овим поводом биће приказан и „Последњи филм”, који је Хопер снимио пре антологијског филма „Голи у седлу”, али је тада прошао незапажено и од публике и од критике.
Најстарији светски филмски фестивал, који још називају „Стара дама”, ове године ће походити Џесика Алба, Натали Портман, Фрида Пинто, Мишел Вилијамс, Бен и Кејси Афлек, Дастин Хофман, Виљем Дафо..., а после свечане церемоније доделе награда, 11. септембра, затвориће га нова филмска адаптација Шекспирове „Буре” у режији Џули Тејмор. Српских филмова ни на 67. Мостри нема.
-------------------------------------
Солидарност са Џафаром Панахијем
Још увек се не зна да ли ће ирански редитељ Џафар Панахи, који је недавно пуштен из затвора, у којем је боравио са својом породицом због непослушности према властима, стићи вечерас на свечано отварање програма „Дани аутора”, на којем је требало да присуствује као аутор кратког филма „Хармоника”. Пре два дана Панахи је у Ирану изјавио да верује да ће му бити омогућено да присуствује светској премијери свог новог дела у Венецији, у којој је пре 10 година освојио „Златног лава” за филм „Круг”. Директор програма Ђорђо Госети заједно са својим сарадницима, медијима је упутио писмо солидарности са Панахијем, уз подсећање да је аутору увек место уз сопствени филм, у природном окружењу и у друштву својих колега редитеља из целог света.
Дубравка Лакић












