Да се разумемо: био сам бог!

„Приче да је Голи оток био средњовековно мучилиште најобичнија су измишљотина! Нико то не може да каже”, говори Јово Капичић (90), некадашњи народни херој у биткама на Сутјесци и Неретви, а касније високи државни функционер, заменик шефа југословенске Удбе и један од твораца Голог отока.

У недавно објављеној књизи интервјуа „Голи отоци Јова Капичића”, коју је написала новинарка Тамара Никчевић, Капичић говори о првим данима борбе за нову Југославију, односом са Јосипом Брозом Титом, Александром Ранковићем, Милованом Ђиласом... све до искуства које је стекао као амбасадор Југославије у Мађарској и Шведској. Јово Капичић отворено говори и о свом интимном животу и великој љубави коју је гајио према Даворјанки Пауновић, Титовој невенчаној супрузи.

Тамара Никчевић кроз разговор води Јова Капичића од првих дана Народноослободилачке борбе, када је упознао Даворјанку Пауновић.

Она је од 1942. године већ у вези са Титом, са којом је Капичић био у вези од 1939. године, али их је рат раставио.

– Касније су ми људи приговарали: „Како си му је дао?!” Људи, нисам му је дао. Изабрала га је – сведочи Јово Капичић.

Преживевши голготу Сутјеске и Неретве, крајем 1944. године, Јово Капичић после рата, са 27 година, добија чин генерала, и постаје други човек савезне Озне, касније Удбе.

– Да се разумијемо: био сам бог! – каже Јово Капичић. После кратког упослења у југословенској амбасади у Паризу, у Београду је постављен за помоћника Александра Ранковића, у том тренутку начелника Озне за Југославију.

– Био сам задужен за све – преноси Јово Капичић. Један од главних задатака било је хапшење Драже Михаиловића. Озна је формирала групу и ликвидирала Михаиловићеву личну гарду. Капичић каже да не зна где је стрељан Михаиловић, јер је после хапшења надлежност над четничким генералом преузео српски огранак Удбе, на челу са Слободаном Пенезићем Крцуном.

Уследила је и резолуција Информбироа 1948. године, а сукоб између Стаљина и Тита резултирао је стварањем Голог отока. У разговору са Тамаром Никчевић, Капичић тврди да је кроз Голи оток, који је посетио три пута, прошло 16.000 људи.

– Што се Голог отока тиче, вјерујте ми да спавам спокојан као беба – каже Јово Капичић. На констатацију Тамаре Никчевић да постоје сведочанства о мучењима на Голом отоку, о чему говоре и дела академика Драгослава Михаиловића, Капичић је узвратио: „Какви људи, какав академик?! То су лажови!”

У наставку разговора о Голом отоку, Капичић напомиње како је он највећа жртва Голог отока.

– То је плод политике. До деведесетих година и похода нацифашиста Слободана Милошевића на Црну Гору, био сам угледан човјек, генерал, народни херој... Е, онда сам постао „злочинац” и „управник Голог отока” – вели Капичић.

Јово Капичић о Миловану Ђиласу говори са поштовањем. Говорећи о Ђиласовом политичком паду, Капичић каже да „када осјете да падате, сви на вас крену дрвљем и камењем”.

Јово Капичић износи и низ пикантних детаља из своје дипломатске каријере. Тако описује како је у Будимпешти ступио у везу са неименованом Мађарицом. Она је родила дечака, којег Капичић није признао, а мађарска полиција је заташкала цео случај.

Капичић у књизи са поштовањем говори о Србима, тврдећи да су добар и честит народ. Што се тиче распада Југославије, Капичић каже:

– Захваљујући српском национализму и Слободану Милошевићу, Југославија се распала у крви и злочинима. Запамтите: Србија је једина земља на планети која је заслужила да је бомбардује Атлантски савез! – процењује Јово Капичић.

Што се тиче Мила Ђукановића, Капичић каже да се црногорски председник показао довољно мудрим да се врати са злог пута којим је почетком деведесетих био кренуо и да се на крају нађе на престолу црногорских владара.

Књига Тамаре Никчевић „Голи отоци Јова Капичића”, објављена је у Црној Гори у децембру 2009, а од прекјуче се, у издању „ВБЗ Београд”, може купити на киосцима у Србији по цени од 399 динара.

 -------------------------------------------------------------------

Ко је Јово Капичић

Из Мале енциклопедије „Просвете”: Јован Капичић (1919-). Политички радник, генерал-мајор ЈНА у резерви. Члан КПЈ од 1936; 1941. радио на организовању устанка и формирању оружаних јединица у Црној Гори; током НОБ био на разним војно-политичким дужностима. По ослобођењу члан ЦК СК Црне Горе, члан Ревизионе комисије СКЈ, министар унутрашњих послова у Влади Црне Горе, помоћник министра унутрашњих послова Владе ФНРЈ, затим амбасадор у разним земљама. Члан Савета федерације. Народни херој.