Више институција културе је апеловало на министарства финансија и културе, Владу Србије и посланике Скупштине Србије да се издвајања за културу повећају на два одсто буџета државе, саопштила је Асоцијација филмских редитеља Србије, јавља Танјуг.

У апелу је наведено да се „годинама за културу, која припада народу, одређује народ и представља сам народ, која повезује људе и негује вредности, издваја мање од једног процента буџета”. „Ми, потписници прогласа, тражимо два одсто за културу, искрено верујући да се инвестиција у културу, али и у образовање, стоструко и трајно враћа”, истакнуто је у апелу.

Институције су позвале надлежна министарства, владу, политичке странке, посланичке групе и сваког народног посланика понаособ да „направе корак ка бољем друштву и да дају глас за два одсто за културу у буџету Републике Србије”.

Апелу су се до сада прикључили Југословенска кинотека, Српска асоцијација сниматеља, Позориште на Теразијама, Звездара театар, Културни центар Београда, Позориште „Бошко Буха”, Позориште „Дадов”, Фест, Позориштанце „Пуж”, Грађанске иницијативе, „Зелено звоно” (Зрењанин), Српска филмска асоцијација, Центар за културу Гроцка, Дом културе Студентски град и други.

„Апел смо упутили великом броју културних институција и добили подршку већине”, каже Мина Ђукић, чланица Управног одбора Асоцијације филмских редитеља. „Смисао апела је подизање свести о значају културе за одређивање једног народа, неговање и стварање вредности и систематско изграђивање укуса и културне свести, која народ штити и брани од сваког облика мисаоног и естетског простаклука и примитивизма. Култура није и не сме да буде привилегија и хир, већ вредност чији је значај препознат и као таква нужно изискује већа средства. До сада се већ годинама уназад за културу издвајало мање од један одсто државног буџета. Ми, потписници прогласа тражимо два одсто за културу, искрено верујући да се инвестиција у културу, али и образовање, трајно и стоструко враћа. У то име смо се обратили надлежним министарствима, Влади Србије, политичким странкама и посланичким групама и позвали их да направе корак ка бољем друштву, тако што ће дати глас за два одсто за културу, јер то не представља пуно, а дугорочно значи много.Култура се не финансира од ’кусура’. Култура припада народу и учи га ономе што ’народ воли’.”

Коментаришући захтев да се издвајања за културу повећају на два одсто, зрењанински посленик културе из приватног сектора и власник познатог „Зеленог звона”, Бранислав Гута Грубачки, рекао је за „Политику”:

„Свако улагање у културу је исплатива инвестиција и она се озбиљном друштву вишеструко враћа. То је конкретно опредељење за бољи живот. Наравно да се и даље очекује рационалност код културних посленика. Томе ће посебно да допринесе изједначавање јавног и приватног сектора. Када се буду изједначили услови и створила тржишна утакмица, новац ће ићи у истинске програме, а они који се баве културом мораће да се лишавају непотребних баласта, који су значили и непотребне трошкове: вишак запослених и трошење новца ван културних садржаја.”

Слободанка Цаца Алексић, директорка позоришта „Пуж”, нам је изјавила:

„Знам да се налазимо у врло тешкој ситуацији, и финансијски и на сваки други начин. Притиснути смо са свих страна, али сматрам да је култура веома важна за здравље наших грађана. И да је наша култура и све што се дешава у том домену на врло високом нивоу, без обзира на немаштину. Зато би било добро, не само због нас културних радника, већ и због свих људи који живе у овој земљи, да се издвоји мало више новца за културу да бисмо сви били креативнији и здравији.”

„Потпуно је јасно да у овом тренутку беде и немаштине, коју сви живимо, мора да се обрати мало више пажње како да се изађе из такве ситуације”, сматра Михаило Вукобратовић, директор Позоришта на Теразијама. „Оно што мислим и у шта сам дубоко уверен, јесте да је јако тешко изаћи из овог проблема, уколико не будемо свесни чињенице шта култура значи за један народ и на који начин то треба подржати. У противном, бићемо и остати у великој недоумици. То је цела филозофија, ништа више ни мање од тога. То је елементарна ствар.”

Јелена Кајго, директорка Битеф театра, тврди:

„Оно што разликује озбиљну, уређену државу од неке друге је, између осталог, и новац који она одваја за културу. Јер, нажалост, култура и њени, да се тржишно изразим, производи, зависе у великој мери од новца. Ауторски филм, независна уметничка сцена, авангардни, експериментални театар... дају противтежу шунду, кичу и простаклуку, који још увек трују нашу стварност. Ово је апел да, у време финансијске кризе и радикалног смањења буџета, не допустимо да култура постане трећеразредна ствар. Напротив, баш сада је тренутак за озбиљну кампању – млади људи иду на гранд параде уместо у позориште, гледају ријалити програме уместо добре филмове, завршавају школе полуписмени. Шта онда вреди да имате нове улице по којима ће неко да пљује и псује? Мислим да ту дилеме не треба да буде”.

„Култура у Србији треба да заузме онакав положај какав је у Европској унији. Култура се у Европи финансира из централизованог буџета и из децентрализованог, што кад саберемо, даје много већи проценат од два одсто за колико се ми тренутно залажемо у Србији.

Подвлачим, у Србији се седам одсто грађана сматра културним реципијентима, а то доказује нужност улагања у културу, која је и огледало друштвеног бића целог народа”, каже Владан Ђурковић, уметнички директор Позоришта „Дадов”.

Б. Г. Т.–Ђ. Ђ.–Р. Џ.