На данашњи дан, пре 90 година, изведена је прва београдска „Мадам Батерфлај” и то ће у суботу бити обележено свечаном представом (19 сати) у Народном позоришту. На сцени ће бити Јасмина Трумбеташ-Петровић, Јанко Синадиновић, Миодраг Д. Јовановић, Олга Савовић..., дириговаће гошћа из Италије Ђана Фрата. Подсетимо, ова поставка Пучинијеве опере, редитеља Дејана Миладиновића, траје на овој сцени више од четврт века. Пола сата пре него што се дигне завеса на Великој сцени, примадона Радмила Бакочевић, некад и сама Ћо-Ћо-Сан, отвориће у Фоајеу II галерије изложбу „Мадам Батерфлај – 90 година”, аутора Јелице Стевановић.

Још у 19. веку на сцени Народног позоришта изведене су прве оперете и опере, а 1903. и прва српска опера – „На уранку” Станислава Биничког, годину дана старија од „Мадам Батерфлај”. Занимљив је и податак да је београдска публика ову Пучинијеву оперу, као гостујућу представу, гледала уочи Првог светског рата. Кад се рат завршио, Народно позориште је и званично добило своју Оперу, а њен први директор постаће управо поменути Бинички. У тој првој сезони (1919/1920) он ће дириговати на првој премијери, а била је то баш она – „Мадам Батерфлај”. Оперу је режирао Војислав Турински, глумац и певач који се представио и у улози Пинкертона, док је насловни лик тумачила Јелена Ловшинска. Све се то, међутим, догађало у „Мањежу”, у сценографији сликара Јована Бијелића. У рату „рањено” позориште ту је нашло привремени смештај за свој ансамбл и тако се београдска Ћо-Ћо-Сан родила на месту где су некад били коњи и коњички официри.

Њен даљи живот, кроз који тече читава река имена, наставља се све до Другог светског рата, уз две редитељске обнове (1925. Теофан Павловски; 1935. Михаило Каракаш). После рата, већ у јулу 1945. године, на сцени је нова поставка „Мадам Батерфлај”, редитеља Бранка Поморишца, са Надом Стајић у насловној улози. Следећа премијера била је у фебруару 1963. у режији Ани Радошевић, а прво лице опере била је Радмила Бакочевић. Потрајало је то све до 1979. и – у децембру 1984. појавиће се ова „Мадам Батерфлај” која, ево, траје до данашњих дана. На премијери је Ћо-Ћо-Сан била Радмила Смиљанић, а даље су се у тој улози представиле и: Вера Ковач-Виткаи, већ помињане Радмила Бакочевић и Јасмина Трумбеташ-Петровић, Гордана Јевтовић, Вишња Павловић-Дракулић, Вјера Мирановић-Микић и Сузана Шуваковић-Савић.

Такође у фебруару (17), али 1904. у миланској Скали, била је светска премијера „Мадам Батерфлај” и био је то прави дебакл ове „трагедије једне Јапанке у три чина”. Ђакомо Пучини се, ипак, није предавао. Својој Лептирици он ће дати нова крила, мало јој променити музичке „шаре”, и већ у мају поново изаћи пред публику, само неку другу – у Театру Гранде у Бреши. И... тријумф се десио. Потврђује то, уосталом, и ових 90 година у београдском Народном позоришту.

М. Шеховић

-----------------------------------------------------------

Диригује витез Ђана Фрата

Пијанисткиња бриљантне каријере Ђана Фрата последњих година искључиво се посветила дириговању. Добра имена оркестара са којима је радила најпоузданија су слика њеног диригентског реномеа. Гошћа Београдске опере добитница је почасне титуле витеза Републике Италије, коју јој је у марту прошле године доделио председник Ђорђо Наполитано, за професионалне заслуге на националном и интернационалном нивоу.