У нашој културној историји потврђено је да често лако и брзо заборављамо значајне личности и њихова дела. Меморијал посвећен Ненаду Чонкићу (1948–1982), одржан овог фебруара поводом тридесет година од смрти аутора, данас представља изузетак и драгоцено сведочанство о једном узорном опусу. Чињеница да се питање идентитета једног народа рефлектује не само у друштвеним, политичким и социјалним аспектима, већ и у култури, њеним идејама, дометима и стратегијама.

Уметник Ненад Чонкић, афирмисан пре свега у области графичког дизајна, знао је то и разумевајући своје време он је у смело конципираној, активистичкој и готово субверзивној опреми чонкић, како је потписивао свој рад, током седамдесетих година 20. века фундирао особено ауторско дело. У дизајну, као подручју друштвеног деловања, Чонкић је током само десет година рада, колико му је нажалост биолошки дато, гуливерским корацима стварао, интензивно потврђујући на сопственом примеру да квалитет и квантитет могу бити у интерактивној релацији. Препознатљивост визуелног идентитета опреме Чонкић, може се пратити у омладинској штампи, дизајну књига, плакатима, каталозима и другим материјалима из области графичког дизајна. Освајајући лидерску улогу ангажованог интелектуалца, Чонкић у разуђеној и интензивној стваралачкој пракси (индивидуално или тимски) ствара визуелно убедљива и читљива решења у којима доминира његов ауторски знак. Међу најчешће помињаним радовима је анимирана шпица београдског ТВ Дневника из 1978. године, чији одличан концепт растерског система антиципира логику компјутерског дизајна, у времену пре-компјутера, типичном за Чонкићеву декаду. Заснивајући свој ауторски рад на убедљивим идејним, естетичким и етичким принципима у којима се јасно пројектује ментална слика времена, он поставља одређене професионалне стандарде који су и данас референтни; његово дело, као својеврсна оставштина за будућност, може студентима ове области представљати једно од уџбеничких штива. Добар баланс између социјалног и уметничког плана који је у контексту ове области, био је упадљиво видљив приликом реализације амбициозног пројекта „Дизајн је свуда око нас” из 1981, а чији је проглас „Само дизајн окренут човеку и стварање хармоничног јединства у систему човек–рад–предмет–околина, као основни циљ деловања потврђује да је дизајн један од основних усмеривача културе рада и живљења” – и данас тачан.

О техничким подацима Чонкићевог рада у новој публикацији, издатој поводом три деценије од смрти уметника, математички педантно и графиконски читљиво бележи се шта, када и колико носи знак опрема чонкић.

Несумњиво, Нанад Чонкић је у рецепцији поетике дизајна успостављао одређене професионалне стандарде, па је личним примером талентованог, интелигентног, посвећеног, аутентичног, препознатљивог, духовитог, бунтовног и лидерског карактера учинио много за статус ове професије, њену афирмацију и њену будућност. То је битно и за нове генерације младих дизајнера, стасалих крајем прошлог и почетком овог века. Тако на Меморијалној ретроспективној изложби, посвећеној Чонкићевом делу, одржаној 1983. године у Музеју примењених уметности, индикативне су тематске дискусије о дизајну у омладинској и студентској штампи, о дизајну у издавачкој делатности, о ТВ графици, о критеријумима у вредновању дизајна, о дизајну и уникатном обликовању или коме треба дизајн.

Ненад Чонкић је својим креативним радом обележио своје време, али је био и човек испред свога времена. Свакако, његово дело је издржало ( и издржаће) строга критичарска превредновања, реинтерпретације, категоризације, класификације и периодизације у оквиру националног графичког дизајна.