Култура

Долазак славних у наш град

Атербалето, Акрам Кан, Компанија Кибуц... нека су од имена са већ закључене листе седмог Београдског фестивала игре који ће, у априлу, „гостовати” и у Нишу, Новом Саду и Сомбору

Балет Женеве затвориће београдски фестивал (Фото Карол Пароди)

Години 2009. дане одбројавају. Највећи догађаји, фестивалски, већ су се десили и на културној сцени увелико се припремају и склапају они који ће обележити наредну годину. Један од таквих је и Београдски фестивал игре, седми по реду, који је, по правилу, у ово доба године већ до краја „одигран” – на папиру. Све је познато што ће се десити у периоду 9–23. април 2010, на највећем фестивалском догађају ове врсте у региону. То пролеће велике игре није близу, али не и предалеко за ону најватренију и најзнатижељнију публику. Па, ево наслова, имена, позорница и још којечега што чини један овакав престижан фестивал.

Већ по традицији, и седми Београдски фестивал игре биће отворен у „Сава центру”. Овога пута 9. априла, када ће позната италијанска компанија Атербалето извести два нова комада („Као удисај” и „Земља”) ништа мање познатог кореографа Маура Бигонцетија, док ће онај најновији – „Бесане ноћи” – одиграти наредне вечери на сцени новосадског СНП. Премијера је била недавно у Милану, а Бигонцети се инспирисао музиком италијанског рок стара Лучана Лигабуеа.

И на следећој фестивалској степеници је једно маркантно кореографско (и играчко) име – Акрам Кан. Његов „Bahok”, у извођењу са Националним балетом из Пекинга, у ствари је продукција чувеног лондонског Садлерс Велса, коју ће наша публика моћи да види 11. априла у Мадленијануму. Поменути уметник рођен је у Лондону у породици пореклом из Бангладеша, па отуд, ваљда, и толики сусрети и укрштања људи различитих култура у његовој представи.

Следећег дана (12. април) је „Мајорка” – само за нишку публику, у тамошњем Народном позоришту. Кроз лепо шпанско острво, место љубави Жорж Санд и Шопена, уз обавезну његову музику, гледаоце води португалска Компанија Пауло Рибеиро и њихов истакнути пијаниста Педро Бурместер.

Следећа фестивалска адреса је „Улица Ванденбранден бр. 32”. То је, наиме, наслов представе белгијске трупе „PeepingTom”, креације Габријеле Каризо и Френка Шартијеа, коју ћемо гледати 13. априла у Београдском драмском позоришту.

Израелска компанија Кибуц која је пре неколико година отворила Битеф представиће се Београђанима у „Сава центру” (15. 4) плесним комадом „На појаву сунца”, инспирисаним „Војцеком”. Дан касније, са представом „Кеф-Кафим” („Добар провод”), они ће бити на сцени сомборског Народног позоришта. Иза оба наслова је исти кореографски потпис: Рами Бер.

Следи „Врт уживања”, у Мадленијануму (17. 4), и париска Компанија Бланке Ли, свестране уметнице која је на сцени „оживела” истоимену слику Хијеронимуса Боша. Па, опет „Сава центар” (19. 4) и у њему „Јустиција” у извођењу Компаније Јасмин Вардимон, нове младе снаге већ поменутог лондонског Садлерс Велса. „Пакао” у ЈДП (21. 4) доћи ће са амстердамском трупом ЕmioGreko/PC. Друго име у овом кореографском тандему је Питер Шолтен.

Балет Женеве први пут долази у Србију, да у „Сава центру” (23. 4) затвори 7. БФИ. Њихов програм је такозвани triplebill, или вече са три плесна комада. Наслови и аутори су: „Рај” (Сабуро Тешигавара), „Према жељи” (Адонис Фониадакис) и „Далеко” (Сиди Ларби Шеркауји). Све су то биле женевске светске премијере наведених реномираних кореографа, који иначе нису Швајцарци.

Као што видимо, публика ће у још три града у Србији моћи да гледа представе гостију, и то не „репризе” оног већ виђеног на београдским сценама. Пратећи догађај биће изложба фотографија Небојше Бабића „Србија у игри”. Прво у београдској галерији „Прогрес”, а после у новосадском и сомборском позоришту. Овај велики фестивал су, осим институција културе, помогли и генерални спонзор Vip, амбасаде и културни центри земаља учесница и разни други пријатељи игре.

И на крају мали опис за пролеће већ „упакованог” фестивала оне која је БФИ створила и ствара га – Аје Јунг: „Удисај прве љубави, осећање страха, схватање припадности, усамљеност у групи, путовање у непознато, топлина дома, безбрижност детињства, трагање за правдом, непоновљив сан... И све је то Игра. Саткана од ваздуха. Покрет бесконачан”.

М. Шеховић
објављено: 09/12/2009

Последњи коментари

balerina  | 09/12/2009 20:09

Ovo je tacno. Mi smo se nadali da ce novi Ministar kulture biti bolji od ostalih, ali nista od toga. Mnogo mutnih finansiranja, ne samo u vezi sa ovim festivalom...Sta da se radi, njegova partija drzi kasu.

dragan  | 09/12/2009 23:13

izgleda da je i novinar u istoj partiji kao i ministar kad u dnevnim novinama pise o necemu sto ce se desiti tek za 4 meseca a ne pise o dnevnim dogadjajima iz kulture. Steta za ove novine!!

Marina Jovovic | 20/12/2009 16:29

Bilo bi lepo kada bi ovaj narod bio manje zao i kada bi vise racuna vodio o tome sto pise (tj. da ne pise stvari koje ne zna) !!Trebali bi da budemo zahvalni toj istoj Aji Jung,sto imamo nacina da vidimo sta se u svetu desava,a ne samo da gledamo sramni balet Narodnog Pozorista,sramni Festival koreografsih minijatura i razno razne novopecene domace "koreografe". Al opste je poznato da se u Srbiji uspeh ne prasta,tako da "necemo oprostiti" Aji Jung sto je vratila Beograd i Srbiju na svetsku mapu (ne zaboravimo da je dovela CUVENOG BARISNJIKOVA). Znaci,dragi kvazi ljubitelji i poznavaoci balet,sledeci put se bolje informisite.