Намера Министарства културе и информисања да сачува тајну списка кандидата овогодишњег јавног конкурса за националне пензије, све до објављивања у „Службеном гласнику” је осујећена. У време Викиликса и проваљивања војних и држаних тајни, није било тешко ни овде пронаћи инсајдера.

Петар Волк, председник комисије за доделу националних пензија,каже да су за месец и по дана рада чак три пута прочешљавали списак свих 366 пријављених. На крају су, рачунајући на досадашњу флексибилност Министарства културе и Министарства финансија, направили списак од 49 уместо, како им је речено, 40 кандидата. Волк тврди да је подлегао емоцијама, јер није му био битан број, него допринос српској култури као критеријум. Био је то толико драматичан састанак да је понудио оставку, јер је,како каже,лично крив што је додао још тих девет кандидата. Није очекивао резолутност министра културе. Или 40, или нема пензија! Списак је смањен, образложења су сачињена, још да их у понедељак потпишу. Да није било овог, драматичног, састанка у петак, цео би систем пао у воду, овогодишњих пензија не би било! После одлуке комисије, све иде у даљу процедуру, до Владе Србије која има последњу реч. Јер, места има за још три кандидата, а Влада и не мора да се одлучи за неке од отписане деветорице, може да, сходно „традицији”, дода неког свог миљеника.

Тужно је и понижавајуће гледати ту јадну, бачену коску посленицима културе. Тих 50.000 динара,које могу да уживају до смрти, сада су тек вредност једне просечне потрошачке корпе!

Иако би признање требало да буде врхунско, начин на који се долази до њега је поприлично дискутабилан и нетранспарентан. Пре свега, позив на конкурс се објављујеу августу, у време годишњих одмора. Многи су се жалили да им је промакао. Затим, нема правила ни код избора комисије. Није неважно и ко ће просуђивати о „лику и делу” кандидата. Први пут је две године заредом, председник комисије Петар Волк, каже, одлуком министра културе. Остао је и композитор Рајко Максимовић. За сваког кандидата морало је да се изјасне њих шесторица, од седам чланова комисије. Овог пута, чланови комисије су загарантованом им тајношћу, избегли разне притиске, често драстичне.

И шта сад, када су, пре Владе Србије, медији већ објавили, додуше незванично, ко је прошао? У неверици, Соња Јауковић, глумица, кад смо јој саопштили незваничну вест, „пресекла се”, у неверици (Само да не прођем ко Добрица!”). На списку је, незванично, и Уснија Реџепова, естрадна уметница, Радомир Смиљанић, књижевник, Драган Мраовић, преводилац, Тамара Милетић, глумица...Сазнајемо да су на њему и глумац Гојко Шантић, глумица Мирјана Вукојичић, Донка Шпичек, оснивач смотре „Радост Европе”, али и један библиотекар који је вредно прикупљао грађу и документацију...Међутим, наш извор није могао да се сети његовог имена...

Петар Волк сматра да не треба мешати популарност и минуло дело. То су разлози због којих у избор нису ушли, на пример, некад позната тв звезда, спикерка и уредница, Дуња Фигенвалд Ланго-Пулетић, која већ неколико година конкурише и миљеник деце, Миња Субота. Славна и угледна манекенка Тамара Бакић, која је конкурисала прошле године, овог пута је одустала. Није се јавила ни Ева Рас!

Прошле године, Влада Србијеје додала своје фаворите, као што је певач Мирослав Илић (да ли је неко уопште могао да посумња да „славуј из Мрчајеваца” неће проћи?), у Коштуничиној влади то су били Цуне, Нада Кнежевић, Лола Новаковић, Ђорђе Марјановић, Станиша Стошић, Слађана Милошевић... Сада, кад је „проваљен” систем, није се чудити што су неки кандидати, за сваки случај, обезбедили овај други „прстен” подршке. Он је, уосталом, и коначан.

На демократском , интернет форуму, многи су за укидање „националних” пензија. Петар Волк сматра да су то завидљивци и они који их нису добили. Ипак, да ли ће постати подложне преиспитивању?

-----------------------------------------------------------

И новинари међу уметницима

На основу „Уредбе о додели посебних признања уметницима за врхунски допринос националној култури у Републици Србији”, како гласи пун, званични назив за доделу „националне пензије”, на основу које Влада Србије доноси решење, овај модел је временом претрпео промену. Иако лепо пише да је реч о уметницима, уз категорије књижевника, глумаца, композитора, редитеља, балерина, оперских певача, сликара, уденули су се и филмски и позоришни и тв критичари, преводиоци, драматурзи, филмски монтажери, редитељи анимираног филма, етномузиколози, историчари уметности, сценографи, костимографи, кларинетисти, архитекте, вокални солисти, графичари, библиотекари, карикатуристи, џез музичари, уметнички фотографи... Најзаступљенији су књижевници, преводиоци и глумци. Кад, ето, и новинара међу „уметницима”. Има итекако амбициозних, који су лично прикупљали потписе подршке по бившим редакцијама, не либећи се ни најбизарнијих места, попут – комеморације једном глумцу! О темпора, о морес!

Први новинари добитници националних су се провукли као критичари. Петар Волк каже да је ове године конкурисало неколико новинара, али им не памти имена. Националну је добио један, напомињући како су „удружења новинара прилично инертна у предлагању”. Нино Брајевић, генерални секретар УНС-а, каже да је ове године лично потписао за Мију Илића, који додуше и није класични пример новинара, будући да је и драмски писац. Зато, сматра Брајовић, убудуће и УНС и НУНС требало би да дају своје кандидате. Пре тога, требало би дефинисати критеријуме.

-----------------------------------------------------------

Не желе да конкуришу

Од установљења овог признања 2007. до сада су преминула 54 добитника националних пензија. Један од њих је и редитељ Мики Стаменковић. Чланови комисије су му отишли на сахрану, после последње седнице комисије, у петак.

Сам председник комисије, прошлогодишњи и овогодишњи, др Петар Волк, као аутор 57 књига из области филма и позоришта, конкурисао је чак три пута док није добио ово признање! Без признања је овај свет напустио и председник САНУ, академик Дејан Медаковић.

Много је непознаница у додељивању „националног признања”.Сада је све више оних који не желе да конкуришу, јер сматрају да је награда компромитована ширењем критеријума и на естраду и пријављивањем људи чији су уметнички домети и заслуге за културу Србије више него опскурни.

Довољно је погледати да је на првом конкурсу било 1.500 кандидата, а само 29 добитника. Да је остало на броју од педесетак, све би, можда, и имало смисла. Овако, из године у годину ствар се разводњавала и претварала некад у „социјалу” или у „ја теби, ти мени”. Има и оних који су признање приграбили и поред тога што тешко могу да се доведу у везу сакултуром. Са нових 43 биће499 корисника.