Нови филм Џејмса Камерона „Аватар”, за који се у свету па и у Србији тражи карта више, показује да развој и употреба специјалних ефеката у филму немају границе. У технолошком смислу „Аватар” је прегазио „Парк из доба јуре”, „Матрикс” или  трилогију „Господар прстенова”.

Подстакнут Лукасовим „Ратовима звезда”, ефекте на велико платно увео је управо Камерон, прво у „Амбису”, а затим и у „Терминатору 2”, а две године касније у хиту „Парк из доба јуре” Стивен Спилберг поставио је нове стандарде у употреби ефеката.

Када је 1995. најавио „Аватар”, редитељ је знао да нема технологију којом би оживео причу о генетски модификованим хибридима људске ДНК и генетске структуре расе Нави са планете Пандора. У међувремену, технологија је побољшана, а када је на платну видео дигиталног Голума из „Господара прстенова” и Кинг конг из истоименог филма, Камерон је кренуо у финализацију своје идеје.

За потребе снимања „Аватара” редитељ је користио системе које је лично развио – „Reality Camera” за 3Д делове филма и „Fusion” за реално снимљене сцене. Уместо да носе рефлектујуће маркере на лицу, намењене бележењу израза, глумци су носили специјалне кациге са минијатурним дигиталним камерама које бележе сваки покрет мишића лица са огромном детаљношћу. Те камере снимају и покрете очију, поготову зеница, што није био случај у ранијим системима, чиме се постиже до сада незабележена прецизност.

Са тимом сарадника Камерон је 18 месеци усавршавао своје камере, које су му омогућиле да снима сцене у већ компјутерски генерисаној сценографији, као да снима на сету – већ изграђеној сценографији – у Холивуду. Тим виртуелним камерама, уз подршку нових компјутерских програма, редитељ на контролном монитору није видео лица глумаца Сема Вортингтона и Зое Салдану, већ њихове аватаре – три метра високе хуманоиде плаве коже, са жутим очима и реповима.

– Не желим да глумце заменим ефектима – истакао је у интервјуу магазину „Тајм” редитељ Камерон. – Напротив, покушавам да им пружим веће могућности, нове методе да се изразе без ограничења. Тако избегавамо неколико сати шминкања–каже редитељ.

После овако снимљених кадрова, материјали су додатно дорађивани у студију за специјалне ефекте „Вета” Питера Џексона, који је компјутерски реализовао трилогију „Господар прстенова”. Процес дизајнирања биљног и животињског света планете Пандора трајао је две године. Као и у случају својих јунака, сваку биљку, дрво, камен и животињу у филму, Камерон је компјутерски створио тако да буду препознатљиви, али да не изгубе своју особеност.

У „Аватару” први пут се виде „фотореалистични” кадрови и сцене које су морале бити снимљене у 3Д, а коначни однос снимљеног и компјутерски генерисаног филмског материјала (си-џи-ај) у „Аватару” је 40 према 60 одсто у корист си-џи-аја.

Нови Камеронов филм показује да је питање времена када ће компјутери почети да стварају глумачке емоције и „живо месо”. Остаје питање има ли у Холивуду креативних људи са визијом која иде даље од пуке жеље за обиљем ефеката и пројектоване зараде на благајнама?

Иван Аранђеловић

------------------------------------------------------

3Д „Аватар” и у Београду

Снимљен у 3Д технологији, филм „Аватар” приказује се у 3Д салама у биоскопима „Колосеј”, „Таквуд”, „Рода” и у Дому синдиката у Београду. Ове четири сале опремљене су најсавременијом 3Д техником, а филмови се пројектују дигиталним пројекторима са дигиталних носача филмског записа уз посебне шифре. Стереоскопија, или популарније 3Д технологија, ствара утисак да снимљени објекти излећу са великог платна и да их публика види тродимензионално. Илузија се ствара кроз посебан начин снимања, а затим и дигиталног пројектовања филма и гледања уз 3Д наочаре. У биоскопу „Колосеј” већ се организују и 6Д пројекције које садрже ефекат померања седишта напред-назад, падања кише и дувања ветра.