Posle premijere u multipleksu „Kolosej” u TC Ušće u Beogradu, melodrama „Neka ostane među nama” u režiji hrvatskog reditelja Rajka Grlića prikazuje se u srpskim bioskopima. Autor rado gledanih i nagrađivanih dela „Samo jednom se ljubi”, „U raljama života”, „Za sreću je potrebno troje” i „Čaruga”, novo delo realizovao je u hrvatsko-slovenačko-srpskoj koprodukciji. Srpski koproducent je kuća „Yodimoviecraftsman” Milka Josifova i Zorana Cvijanovića. Scenario za novi film Grlić je napisao zajedno sa Antom Tomićem, i odlučio se za melodramu o neumornom traganju za ljubavlju i srećom, o požudi koja ne prestaje, kao i o posledicama koje ona izaziva.

Vaš film govori o vrtlozima erotske strasti ispod mirne, trome površine građanske porodice, što se uglavnom prećutkuje, ali zbog toga nije manje bolno?

Reč je o dva brata, dve žene, jednoj ljubavnici i dvoje dece koji nisu sigurni ko im je otac. To su junaci priče o sredovečnim ljudima, priče o građanskoj klasi koja u našim urbanim sredinama živi u nekoj vrsti ilegale. To je i priča o ljudima koji se sakrivaju pred egzibicionizmom vremena i žive u svojim zatvorenim svetovima. A ti mirni, tihi svetovi, daleko od očiju bučne javnosti, vrve malim i ne tako malim dramama.

Zašto se danas u sociološkoj literaturi često govori da je preljuba jedini oblik pobune koji pojedincu preostaje u borbi protiv (ne)predvidljivosti života?

Zato što su danas stubovi društva – države, banke, poslodavci, crkve – snažniji i moćniji nego bilo kada ranije. U toj globalnoj moći protiv koje pojedinac ne nalazi sredstvo za borbu, zamena kreveta počinje da nadoknađuje ljudsku potrebu za promenom svakodnevice, za izlaskom iz zadanosti života. U poslednje vreme, sve ovo se često nalazi kao teorija u raznim sociološkim studijama. Preljuba, avantura i dupli životi često su spominjani kao ventili za tu neistrošenu energiju, maštu.

 Šta je sa istinitošću stiha po kojem je naslovljen Vaš raniji film „Samo jednom se ljubi”?

Taj stih glasi: „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka...”. Moj novi film govori upravo o toj varci.

 Zašto sve češće na našim balkanskim prostorima zaboravljamo na društvene odgovornosti i urušavanja moralnih vrednosti? Jesmo li se umorili od silnog političarenja i promena?

Ljudi su se umorili. Politika je izgubila svaki miris ideologije ili utopije, postala je igra moći i njenog krajnjeg cilja – novca. A novac, ogoljen na ono što postaje na ovim prostorima, nema nikakvih moralnih vrednosti ili moralnih kategorija.

 Vaš novi film se reklamira pod sloganom: „Pogledajte pre nego što prevarite voljenu osobu!”. Koliko treba da nas šokira ovaj slogan ili baš na njemu insistirate?

Film „Neka ostane među nama” nije priča o grehu i ne bavi se moralnom edukacijom. Smatram da to ne treba da bude uloga filma. U trokutu između autora, filma i gledaoca, na gledaocu je da donosi zaključke, sakuplja utiske, i tokom projekcije pronađe ono što misli da je vezano za njega. Autori pitaju – gledaoci odgovaraju.

 Kao i „Karaula”, i novi film ste realizovali u koprodukciji kinematografija balkanskih zemalja. Da li je to, kao što se čini, jedina moguća formula za realizaciju igranog filma?

Bez koprodukcija jednostavno nema filma, barem ne bioskopskog filma koji na platnu pokušava da izgleda kao film. Bez pet, šest zemalja koje su udružene oko jednog projekta nema evropskog filma, a bez te saradnje nema ni ozbiljnog balkanskog filma.

Zašto kažete da ste „u godinama kad se valja vratiti tamo gde ste i počeli pričati filmske priče: na ulice, u stanove i krevete Zagreba”?

Posle takozvanih „pejzažnih filmova”, dela kao što su „Čaruga” i „Karaula”, zaželelo sam se malog filma, ljudskih lica u zadanim prostorima. Zaželeo sam se da se uvučem pod kožu junaka i da prodrem u njihove „stidne momente”. Kao i svaki roker moje generacije, i ja ponekad imam potrebu za ljubavnom baladom. Možda je film „Neka ostane među nama”, upravo to za mene.

-----------------------------------------------------------------

Malo toga se promenilo

Prošlo je deset godina od Vašeg dokumentarnog filma „Novo novo vrijeme” o prvim demokratskim izborima posle Tuđmanove smrti, a sada ste snimili nastavak „10 godina posle”. Kakvo je, po Vama, novo novo vreme u Hrvatskoj?

Nastavak „Novog novog vremena” bavio se isključivo odlaskom s vlasti jednog od njegovih glavnih junaka predsednika Stjepana Mesića. Realitet lopova koji sve češće isplivavaju na površinu sasvim je druga priča i verovatno zahteva svoj poseban dokument. U tih deset godina puno se toga promenilo na opštem planu, a u suštini, bojim se, malo toga.