Ва­ље­во – Оце­на је је­дин­стве­на-обе­ле­жа­ва­ње ју­би­ле­ја две и по де­це­ни­је по­сто­ја­ња и ра­да Мо­дер­не ли­ков­не га­ле­ри­је у Ва­ље­ву, ни­је мо­гло да се об­зна­ни на бо­љи на­чин.Под кро­вом овог пре­сти­жног срп­ског ли­ков­ног хра­ма ју­че, тач­но у под­не, отво­ре­на је не са­мо за­ни­мљи­ва, већ екс­клу­зив­на и пр­ва из­ло­жба до са­да не­ви­ђе­них цр­те­жа ака­де­ми­ка Љу­бе По­по­ви­ћа (1934) ина­че осни­ва­ча и уте­ме­љи­ва­ча Мо­дер­не га­ле­ри­је.Реч је о 78 ра­до­ва из ње­го­вог ра­ног пе­ри­о­да ства­ра­ња(1952-1962) док је још био сту­дент Ака­де­ми­је при­ме­ње­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, од­но­сно док још ни­је ви­зи­рао па­сош за од­ла­зак у Па­риз.

 По­ред број­них по­се­ти­ла­ца, го­сти­ју и зва­ни­ца овом сво­је­вр­сном кул­тур­ном до­га­ђа­ју при­су­ство­вао је и Ми­лу­тин Мр­ко­њић ак­ту­ел­ни ми­ни­стар за ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је.С об­зи­ром да је ши­рој јав­но­сти по­знат као “ми­ни­стар за Ко­ри­дор 10” то је од стра­не ве­ћи­не по­се­ти­ла­ца про­ту­ме­че­но као до­бар знак. Мо­гло се чу­ти да је и кул­ту­ри по­треб­на та­ко­ђе не­ка вр­ста “њу ди­ла” као оног у пут­ној при­вре­ди или не­ким слич­ним ка­пи­тал­ним ин­ве­сти­ци­ја­ма.Ме­ђу­тим, да од све­га то­га мо­гу оста­ти са­мо пу­сте же­ље нај­бо­ље по­твр­ђу­је, упра­во, слу­чај Мо­дер­не га­ле­ри­је у Ва­ље­ву, ко­ја и по­ред ви­со­ког по­зи­ци­о­ни­ра­ња у ли­ков­ном жи­во­ту Ср­би­је и окру­же­ња, од осни­ва­ња ни­је до­би­ла ни је­дан ди­нар од Ми­ни­стар­ства закул­ту­ру.

Из­ло­жбу је отво­рио Љу­бин ду­го­го­ди­шњи при­ја­тељ пе­сник Пе­тар Па­јић, ко­ји је и овом при­ли­ком у не­ко­ли­ко на­вра­та ци­ти­рао из­во­де из Љу­би­ног се­ја”Ур­лик јед­не ли­ни­је”.

“Без­број пу­та ви­део сам ка­ко на­ста­ју цр­те­жи Љу­бе По­по­ви­ћа. Они на­ста­ју кад год му се при ру­ци на­ђе пар­че па­пи­ра, на мар­ги­на­ма но­ви­на, на ку­ти­ја­ма од ци­га­ре­та, на по­зив­ни­ца­ма, на са­стан­ци­ма, за ка­фан­ским сто­лом, увек са дру­ге стра­не, чи­не­ћи ту стра­ну пр­вом. Да­на­шња из­ло­жба је део тих сли­кар­ских ин­тим­них све­ски-ка­зао је Па­јић.

 Са­мо ко­ји сат пре зва­нич­ног отва­ра­ња из­ло­жбе Љу­ба По­по­вић је вр­ло љу­ба­зно при­стао да за наш лист за­јед­нич­ки из­вр­ши­мо не­ку вр­сту “смо­тре” из­ло­же­них цр­те­жа. Нај­пре је за­стао по­ред цр­те­жа на ко­јем је био Ма­на­стир Мо­ра­ча у чи­јем пот­пи­су, у ту­шу, је ста­ја­ла дав­на 1958. го­ди­на.Об­ја­снио је да му је не­ко ис­при­чао да у ку­по­ли ма­на­сти­ра по­сто­ји фре­ска ко­ја при­ка­зу­је па­као.До­пу­ште­но му је би­ло да ви­ди “па­као” ко­јег је осли­као не­по­зна­ти се­љак из тог кра­ја. По­сле пу­но го­ди­на у ма­на­стир је до­вео еки­пу фран­цу­ског дру­гог те­ле­ви­зиј­ског ка­на­ла ко­ји су то сни­ми­ли.И ве­ћи­на оста­лих цр­те­жа има­ла је сво­ју при­чу, по­вод и по­ру­ку, ма­да, нај­ви­ше је ме­ђу њи­ма би­ло оних ко­ји су По­по­ви­ћу би­ли оба­ве­за пре­ма ве­чер­њем, од­но­сно људ­ском ак­ту на Ака­де­ми­ји, ко­је је ка­сни­је до­те­ри­вао.Због по­што­ва­ња цр­те­жа и сли­ка­ра цр­та­ча, за ко­је ка­же, да су ве­ли­ки мај­сто­ри али “сле­пи” за бо­је и он се ни­је пре­ви­ше дво­у­мио да сво­је ра­до­ве по пр­ви пут из­не­се на ви­де­ло.

-Ја и мо­ји са­рад­ни­ци из Мо­дер­не га­ле­ри­је сма­тра­ли смо да је био ред да за ју­би­леј по­ну­ди­мо пу­бли­ци оне мо­је ра­до­ве ко­ји до са­да ни­су ви­ђе­ни. Све вре­ме сам сма­трао да је мо­јим цр­те­жи­ма ме­сто у не­кој од фи­о­ка, на­про­сто јер их до­жи­вља­вам као јед­ну вр­сту лич­ног ства­ра­лач­ког ру­ко­пи­са ко­ји не тра­ба из­ла­га­ти као што љу­бав­на пи­сма не тре­ба об­ја­вљи­ва­ти-об­ја­шња­ва По­по­вић, при том не скри­ва­ју­ћи да ка­да су пред ње­га из­не­ти сви цр­те­жи, ко­ји су у вла­сни­штву Мо­дер­не га­ле­ри­је, да је осе­тио не­ку вр­сту по­себ­ног ус­хи­ће­ња, за­тим бла­ге је­зе и ду­гог пу­то­ва­ња кроз вре­ме. Вре­ме ко­је је про­ху­ја­ло, али и оку­пи­ло број­не ње­го­ве по­што­ва­о­це ка­ко би се уве­ри­ли да се и он не­ка­да ба­вио цр­та­њем.

Из­ло­жбу у Мо­дер­ној га­ле­ри­ји пра­ти из­ван­ре­дан ка­та­лог на 120 стра­на са ве­ли­ком бро­јем оштам­па­них цр­те­жа и тек­стом Ми­лен­ка Ра­до­ви­ћа под на­сло­вом “Цр­та­ње Љу­бе По­по­ви­ћа” на срп­ском и фран­цу­ском је­зи­ку. Из­ло­жба Љу­бе По­по­ви­ћа у Мо­дер­ној га­ле­ри­ји у Ва­ље­ву би­ће отво­ре­на до 31. ју­ла.На­кон то­га, ка­ко је на­ја­вље­но уз ве­ли­ки ју­би­леј за ок­то­бар се при­пре­ма но­ви сли­кар­ски спек­такл под на­зи­вом “Фан­та­сти­ка у срп­ској пост­мо­дер­ни”.

Бу­до Но­во­вић