Председник је председник трећи пут заредом. Академик Никола Хајдин (88) предводиће и представљаће Српску академију наука и уметности још четири године – до 2015.

Највремешнији челник (први пут изабран када је имао 80 лета) икад у 17 деценија дугом постојању најпознатије научне установе у нас 20. је по реду достојанственик у столици председавајућег, ако рачунамо – како се то најчешће чини – од времена Јосифа Панчића (1887–1888).

На изборној скупштини под сводом старог здања у Кнез Михаиловој 30 у Београду он је добио 81 глас „за” (против је било 29, a неважећих је девет листића) од присутних 120 редовних и дописних чланова (један је неважећи) од укупно 147 на списку. Десеторо чланова изван радног састава, који живе у иностранству, болују или дуже одсуствују није узето у обзир за кворум.

Двојица потпредседника – Љубисав Ракић (87 гласова „за” и 27 „против”) и Никола Тасић (79 „за” и 38 „против”) – и генерални секретар Димитрије Стефановић (89 „за” и 25 „против”) изабрани су поново са старим-новим председником. Први је задужен за природне (математика, физика, геонауке, хемија, биологија, медицина и техника), а други за друштвене, историјске и језичке и ликовну и музичку уметност.

Скупу је председавао академик Зоран Ковачевић, председник Oгранка САНУ у Новом Саду, коме је минулих дана опет указано исто поверење, што је јуче потврђено.

Изостали су и изненађење и узбуђење, упркос појединим најавама и потајним надама да ће се нешто закувати у последњи час. Досадашње четворочлано руководство, предложено на претходном предизборном заседању, руководиће Српском академијом још четири лета.

Ниједан од изгласаних академика није имао супарника за положај на којем је до сада био, нити је искористио прилику да своје виђење јавно образложи.

Председавајући је подсетио да сва четворица, према важећим прописима, (на основу члана 79. став 7. Статута САНУ) имају подршку 20 чланова, а да би били изабрани треба да сакупе, најмање, 69 гласова од броја пријављених учесника скупштине заседања.

Предлози за бирање представника одељења у Председништву (секретари Марко Ерцеговац, Мирослав Гашић, Петар Миљанић, Веселинка Шушић, Предраг Палавестра, Војислав Становчић, Василије Крестић и Милан Лојаница) и потврђивање одлуке за избор Зорана Ковачевића усвојени су једногласно.

Потом је академик Зоран Ковачевић питао да ли има нових предлога за председника, два потпредседника и генералног секретара, а настала тишина значила је одобравање. Али пре него што је почело изјашњавање реч је затражио академик Василије Крестић, што је на трен наговестило могуће оспоравање већ исказано на предизборном окупљању. Захтев се, међутим, тицао правила бирања која предвиђају да се јавно саопште имена потписаних предлагача.

После тога је председник изборне комисије, дописни члан Дејан Поповић, свакога поименце поменуо и саопштио да је ставио свој потпис. За Николу Хајдина потписала су се 24 члана, за Љубисава Ракића и Димитрија Стефановића по 23 и за Николу Тасића 22.

Гласање је обављено у једносатној паузи.

------------------------------------------------------

Хајдин: САНУ ће се подмладити

Академик Никола Хајдин, након поновног избора за председника Српске академије наука и уметности (САНУ), изразио је очекивање да ће Академија убудуће добити већи значај у друштву и да ће као највиша научна установа промовисати Србију, преноси Танјуг.

Хајдин је захвалио сарадницима на великом одзиву, што, према његовом мишљењу, показује да Академија води и те како рачуна о томе како гласа и како решава питања свог руководства.

Он је изразио наду да ће утицај Академије убудуће бити још већи и подсетио да као највиша научна установа српског народа, САНУ има основни задатак да развија науку, проноси је кроз друштво, васпитава млађе генерације и представља Србију као јаку научну базу.

Поводом оптужби појединих чланова да Академија није довољно укључена и не оглашава се када су у питању значајна друштвена и политичка дешавања у земљи, Хајдин је рекао да се труде у интересу српског народа да пруже најбоље, али да Академија не постоји због политике.

„Према закону, дужност САНУ је да развија науку и уметност, а политика не припада Академији”, нагласио је Хајдин у разговору са новинарима и изразио очекивање да ће се састав САНУ следећим избором нових чланова подмладити.

------------------------------------------------------------

Никола Тасић: Крестић је „милетићевски” расположен

Поводом поновног избора академика Николе Хајдина за председника САНУ, такође наново изабрани потпредседник академик Никола Тасић изјавио је да је у дубини душе то очекивао.

– Све друго било би против онога што је Академији у овом тренутку потребно. Хајдин је практичан човек, који се не заноси неостваривим идејама. До сада је с правом мером водио САНУ, најрационалније и најкорисније што је могао.

У погледу примедби које је уочи изборне скупштине изнео академик Василије Крестић, најпре да је Хајдин „протерао сваку српску политику из САНУ”, Никола Тасић истиче:

– Крестић је превише „милетићевски” расположен, и инсистира на томе да у жижи треба да буде национално питање, које ипак временом постаје „пасе”. Када нам је национално било најбитније ствари су се лоше развијале. Од тога беже сви, па и политичари из нашег окружења. Мислим да ратне секире треба да буду дубоко закопане, и да треба науци препустити да даје одговоре на нека питања, а не емотивној политици, која скупља поене паролама.

Василије Крестић:

Хајдину желим пуно успеха у даљем раду и честитам му на толиком броју гласова, изјавио је академик Крестић за наш лист.

---------------------------------------------------------------------------------

Градоначелник Београда честитао Хајдину

Градоначелник Београда Драган Ђилас честитао је академику Николи Хајдину поновни избор за председника Српске академије наука и уметности.

Ђилас је Хајдину пожелео да и у новом мандату успешно води Академију и унапређује и модернизује њен рад промовишући Србију и њене праве вредности.

„Све оно што сте до сада урадили не оставља дилему да ћете и овога пута то чинити на понос свих нас. У Београду ћете имати најискренијег пријатеља и пуну подршку”, навео је градоначелник у честитки, саопштено је из Градске управе.

Хајдин је поново изабран за председника САНУ, а након избора изразио је очекивање да ће Академија убудуће добити већи значај у друштву и да ће као највиша научна установа промовисати Србију као јаку научну базу.

Танјуг