Позориштем сам се заразио као средњошколац у Далмацији гутајући хронике Битефа. Ево сад други пут гостујем са представом „Мачка”, што је за мене јако важно. Моји радови као „Едип из Коринта” или „Киклоп” су изворно наслоњени на битефовске е(сте)тике, каже хрватски редитељ Ивица Буљан, који ће се са својом представом „Мачка на усијаном лименом крову” Т. Вилијамса представити вечерас битефовској публици у 20 часова на сцени Атељеа 212, у продукцији љубљанског Местног гледалишча.

Представа „Мачка на усијаном лименом крову” послужила је организаторима 45. Битефа за овогодишњи поднаслов „… на усијаном лименом крову” најављујући, истовремено, вруће позоришне теме.

– Вилијамсов наслов читам као актуелни коментар на време у којем живимо. У њему је дошло до спектакуларног успона био-моралности. Тако је срећна особа добра, а несрећна лоша. Успех је постао биолошки, готово расистички појам. Да ли је неко добар уметник ако није успешан? Може ли се бити успешан, а да ниси револуционаран и радикалан? Како издржати ход по усијаном крову? Фабр, Плател и Касторф дијагностификују апорије тог новог морала и опседнутост властитим телом као обавезним делом преображења, каже Ивица Буљан, и у исто време одговара зашто на Битеф стиже преко Словеније:

– Континуирано стварам у Словенији. Глумац је у средишту мога занимања. Као уметника су ме „створили” словеначки глумци. Захваљујући њиховој великодушности могао сам да формирам властити израз. Хрватско позориште доживело је драстичну трансформацију. Усмерено је критици друштва. Нова генерација је смелија, а чини ми се да је уз њу и публика доживела неку врсту демократског преображења. У самој земљи још нема свести о постојању „новог хрватског позоришта”, нити га је критика кадра формулирати.

Представа „Мачка на усијаном лименом крову” је уједно део програма „Регион у фокусу” који је посвећен регионалним представама и уметницима.

– Појединачни, естетски и политички контакти остварују се без предрасуда. Са знатижељом и респектом прати се рад колега. Угледајмо се на почетак 20. века кад су авангардне тенденције утирале цесте комуникације. Експресионистички пламенови у Загребу имали су резонанце у Београду, а српски надреализам битно је инспирирао хрватску сцену, тврди наш саговорник.

Ивица Буљан важи за једног од водећих уметника у региону. Његове представе су гостовале на многим интернационалним фестивалима, за које је добио значајна позоришна признања. На питање да ли и колико пратите рад својих колега у Србији, одговорио је:

– Милош Лолић је оригиналан уметник чији рад се трудим да пратим од почетка. Позвао сам га у Мини театар у Љубљани где је поставио Мелвилову новелу „Бартлби, писар”. Видео сам изузетан рад „Сам крај света” Влатка Илића. Ретко се среће таква концептуална спремност спојена са супериорним радом с глумцима. Преко тог пројекта упознао сам ликовног уметника Синишу Илића са којим сам сарађивао на две представе у Словенији. Интригира ме рад Бојана Ђорђева који у Загребу тренутно ради на тексту Горана Ферчеца.

Ивици Буљану, каже, смешне су тврдње о позоришту као неполитичкој институцији. Позориште је, кажете, политичко. Зато се, уосталом воде и толико борбе око именовања позоришних управа.

– С обзиром на елитни карактер театра и малени број публике која га посећује, његов утицај у јавном животу је огроман. Театар није само алегорија са скривеним значењем већ има и механичко значење, моћ око које се мотају политичке креатуре. Изборимо се за то да им отмемо ту могућност и настанимо театар духом и поезијом, поручује Буљан.

Б. Г. Требјешанин

-----------------------------------------------------------

Љубљанчани у Битеф театру

На сцени Битеф театра у 17 часова Словенско младинско гледалишче из Љубљане извешће представу „Проклет био издајица своје домовине” Оливера Фрљића. То је, уједно, девета премијера овогодишњег Битефа.