Специјално за „Политику” 
Ријека – Током фестивала савремених извођачких уметности – Зоом фестивала, догодио се прави скандал: у полицију је у петак приведен позоришни уметник Јанез Јанша због резања хрватске заставе у перформансу „Живот у настајању”, који је изведен у уторак у Музеју модерне и савремене уметности. Јанша је тим поводом изјавио: „Заиста је невероватно да је полиција ушла у музеј, односно јавну културну установу, која у свим демократским државама има гарантовано право слободе уметничког изражавања. Али не само то, него, неки су политичари отуђили део изложбе и то без да би на било који начин то пријавили или затражили. Мислим да се ради о грубој интервенцији.”
Сазвана је и ванредна конференција за медије, са уверењем да хапшење уметника представља нарушавање интегритета уметничког рада. Едвард Шир, професор на Универзитету у Сиднеју и председник организације Интернационалне студије извођења, која је током Зоом фестивала организовала конференцију о савременим извођачким уметностима, дао је подршку Јанши: „У историји уметности постоји традиција преиспитивања симбола и постављања питања о значењу слика. Ми као научници имамо дужност подржати слободу размене идеја и слободу изражавања.” Са друге стране, Јадранка Косор, председница хрватске владе, изјавила је, према „Слободној Далмацији”: „Подржавам подизање казнене пријаве против уметника који је подерао хрватску заставу јер то је за мене казнено дело. Мислим да могу, у име целе владе, рећи да није уметност ако се подстиче и негује култура разарања. Уништавање хрватске заставе јесте подстицање културе уништавања и то не могу подржати као чин уметности”.
На Зоом фестивалу одржаном од 30. августа до 4. септембра, иначе, у фокусу програма је био рад Јанеза Јанше (који је рођен у Ријеци, а живи и ради у Словенији). Приказана су три његова дела: „Живот у настајању”, „Пупилија, папа Пупило па Пупилчки” и „Словенско народно гледалишче”. Јанез Јанша је псеудоним мултимедијалног и интердисциплинарног уметника Емила Хрватина који је пре неколико година, заједно са још два уметника из Словеније, променио своје име у Јанез Јанша (име тадашњег словеначког премијера). То је био облик духовитог и изазовног перформанса у јавном простору који је имао за циљ проблематизовање статуса савремене уметности, као и перформативности политике, преплитања друштвеног и театарског, односно дефинисања проблема театралности политичког живота.
Зоом фестивал је званично почео у простору ријечког Музеја модерне и савремене уметности, отварањем „Живота у настајању”, мултимедијалног, жанровски хибридног дела, између изложбе, инсталације и перформанса. Гледаоци су коаутори овог пројекта, они су позвани да буду извођачи: на изложбеном, сценском, простору постављени су микрофони у које они могу да говоре, певају, затим папири на које могу записивати идеје и коментаре, цртеж који се може обојити итд. Питања која ова изложба-перформанс отвара јесу формалне природе – мотивисани смо да размишљамо о разликама између визуелних и извођачких уметности, функцији публике, данашњој позицији и статусу уметничког дела, итд.
„Пупилија, папа Пупило па Пупилчки” је представа коју је наша публика могла да види на 41. Битефу (продукција „Маска”, Љубљана). То је реконструкција, или ауторефлексивни римејк неоавангардне представе Душана Јовановића из 1969. године, а одвија се на два паралелна нивоа. Са једне стране, Јанша ствара неку врсту изложбе, презентације документарног материјала: на зид иза извођача се пројектују фотографије и филмске секвенце из оригиналне представе, критике, биографије учесника, интервјуи са њима итд. У исто време, паралелно са емитовањем ових снимака, извођачи реконструишу Јовановићеву представу. У судару два плана, живог и медијатизованог, генерише се ново дело које поставља питања о односу оригинала и копије, значењима непосредности у живим сценским уметностима, недостацима медијског извођења. Један од најважнијих аспеката Јаншине представе је (посредна) проблематизација односа између извођача и публике, што се спроводи у реконструкцији чувене, субверзивне сцене клања кокошке. Јанша ту укључује публику, тражећи од ње да гласа, да одабере између четири могућности, да одлучи о судбини кокошака. Публика и овде директно учествује у стварању дела – театра који тако постаје непредвидив и сасвим отворен чин естетске комуникације.
„Словенско народно гледалишче” реконструише реалне догађаје из недавне друштвено-политичке историје Словеније, демонстрације поводом проблема интеграције ромске заједнице у словеначко друштво (продукција „Маска”). Представа се може разумети као одговор на друштвени утицај медија, односно на медијска тумачења друштвених догађања, која постају значајнија, или, чак, стварнија од стварности. Она утврђује чињеницу да ми стварност данас скоро и не доживљавамо директно, већ путем њених медијских приказа.

Јанез Јанша

Скоро без сценографије, уз минимално осветљење, четири извођача, фиксирани на сцени, без померања, реконструишу стварне догађаје. Они безлично и аутоматизовано представљају низ ликова, њихове делиће, брзо их мењају, улазе из једног у други. Играју новинаре, демонстранте, чланове владе, представнике ромских породица и друге, док натписи на пет висећих екрана информишу о променама ситуација и ликова које извођачи представљају. На плану садржаја, постављају се питања о дометима актуелне политике, обесправљености и немоћи појединца (који не учествује у власти), статусу етничких мањина у тзв. демократским друштвима и друга. На формалном плану представе, имплицитно се постављају питања о савременим извођачким уметностима, односу театра и нових медија, преиспитују се традиционални статуси ликова, радње, глуме, итд. У одсуству динамике мизансцена игре, у чињеници њене драстичне монотоности, као и репетативног аутоматизма извођења, развија се утисак о кошмарној шизофрености живота у нашем окружењу – непрестана изложеност медијским фрагментима доводи до урушавања идентитета савременог човека.

Ана Тасић

---------------------------------------------------

Пријавио га колега

Да ће овогодишњи 44. Битеф бити узбудљивији него иначе, најбоље говори вест да је један од његових учесника – позоришни уметник и извођач интердисциплинарних перформанса Јанез Јанша – који ће 22. септембра у Београду представити своје дело „Споменик Г2” – после извођења свог перформанса „Живот у настајању” у Хрватској пре неколико дана завршио у затвору.
Ни интригантни Јанез Јанша, са правим именом Емил Хрватин, није слутио какав ће епилог имати његово прошлонедељно гостовања у родној Ријеци, на отварању тамошњег фестивала „ЗООМ” у Музеју модерне и савремене уметности. Део Јаншиног перформанса састојао се од сцене у којој је аутор уз речи: „Срам вас је вашег народа. Узмите маказе и разрежите заставу. Комаде оставите на под”, позвао публику да учествује у резању хрватске заставе. Публика се, како наводи „Јутарњи лист”, одазвала позиву уметника и застава је завршила у комадићима.
У уторак, како сазнајемо, ријечки перформер Крешимир Мустаћ сазвао је конференцију за медије на којој је обавестио јавност о овом догађају, али и да је поднео пријаве против аутора Јанше, организатора фестивала, удружења „Друго море”, као и Музеја модерне и савремене уметности. После Мустаћеве конференције за медије реаговала је и ријечка полиција. Прошлог петка су посетили поменути Музеј модерне уметности како би направили увиђај, уследило је одношење делова заставе и привођење аутора Јанеза Јанше и организатора Давора Мишковића. Огласио се и локални ХДЗ, који је осудио Јаншин уметнички чин.
– Никада нисам наишао на реакцију овог типа, а перформанс смо досад изводили у Берлину, Бечу, Рио де Жанеиру, Љубљани и Марибору, рекао је Јанша, објашњавајући да перформанс „Живот у настајању” симулира емоције у самом посетиоцу, а како ће ко реаговати ствар је сваког човека посебно.
Јанез Јанша је студирао социологију и позоришну режију у Љубљани и теорију извођења у Белгији. Његови комади извођени су у целом свету, а представљају спој визуелних и мултимедијалних уметности и перформанса. Јанша, иначе, већ годинама живи и ради у Словенији.
Б. Г. Т.