Узбуђење је велико, емоције снажне, узбуркане! Осетила сам изазов, да могу да урадим нешто што се можда од мене и не очекује. Да тумачим Алмодоварову јунакињу Мануелу, мајку сина тинејџера. У пуној сам глумачкој форми, зато сам и прихватила да играм ову необичну јунакињу, каже глумица Паулина Манов која у матичном Београдском драмском позоришту припрема лик Мануеле у представи „Све о мојој мајци” према истоименом сценарију Педра Алмодовара. Представу режира Ђурђа Тешић, а премијера се очекује у априлу на сцени „Раде Марковић”.

Позоришна кућа на Црвеном крсту и у овом случају наставља да на својој сцени поставља адаптације награђиваних филмских сценарија. Овога пута реч је о остварењу Педра Алмодовара „Све о мојој мајци”. Филм је добитник Оскара 2000. године, Златног глобуса за најбољи страни филм, „Златне палме” за режију, награде „Цезар” и „Давид”... Уз Паулину Манов, Алмодоварове јунаке тумачиће: Стојан Ђорђевић, Љубинка Кларић, Ивана Николић, Данијел Сич, Весна Чипчић, Ања Алач, Владан Милић, Петар Бенчина, Лако Николић, Андреа Форца, Драгиша Милојковић и Матеја Поповић. Представа прати причу о Мануели, самохраној мајци чији син гине у саобраћајној несрећи, а да никада није сазнао ко му је отац. После трагичног догађаја, Мануела одлази у Барселону како би пронашла дечаковог оца, трансвестита Лолу који и не зна да је имао дете...

– Редитељка Ђурђа Тешић ми је најпре понудила две варијанте: радикалну, како је сама рекла, односно лик мајке Мануеле, и другу која је, заправо, оно што се од мене очекује, лик сестре Росе коју је у филму тумачила Пенелопе Круз. Помислила сам: па добро, нећу да идем радикално, тумачићу Росу. Играла сам у претходној представи БДП-а „Буђење пролећа”, девојчицу од 16-17 година и помислила да не би можда било оригинално да у истој сезони тумачим мајку тинејџера. Међутим, када сам поново погледала филм и прочитала текст схватила сам да је сестра Роса нешто што бих могла лако да одглумим. Зато сам у последњем тренутку ипак одлучила да будем Мануела, жена у касним 30-им годинама која се рано остварила као мајка. Израчунала сам да бих ја, Паулина Манов, са својих 36 година могла да будем мајка тинејџера да сам га родила са 19 година, каже уметница.

У мјузиклу „Буђења пролећа” Паулина Манов тумачи лик младе девојке Вендле, која је, како каже, музички и драмски гледано, њена сценска партитура. Како и не би ако се зна да је Паулина Манов завршила средњу музичку школу, односно свирала обоу.

Своју нову позоришну јунакињу Мануелу даровита глумица доживљава, каже, као особу блиску себи и многим женама из свог окружења.

– Представа „Све о мојој мајци”, заправо, јесте ода мајчинству и женском пријатељству. Улога Мануеле је огромна, захтевна. Не мислим да би требало да се трансформишем у старију жену, већ ћу да покажем себе као мајку тинејџера. Драго ми је да БДП негује своје глумце, да нам даје шансу да покажемо своје глумачке распоне, да се развијамо – каже наша саговорница.

Паулина Манов је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1999. године у класи професора Миленка Маричића. Иза себе има остварене занимљиве улоге у представама „Чекајући Годоа”, „Трг хероја”, „Силвија”, Супермаркет”, „Павиљони”, „Леонс и Лена”, Звер на месецу”, „Господин Фока”, „Наказе”... За своје сценске јунакиње добила је велики број вредних глумачких признања. После вишегодишњег статуса слободног уметника, Паулина Манов постала је пре две године стални члан БДП-а.

– Био је то леп гест БДП-а да у стални радни однос приме трудницу. У данашње време, када послодавци на све могуће начине покушавају да се реше трудница, како не би морали да плаћају за њих доприносе. Да се то није десило, ја бих данас као слободан уметник са малим дететом и супругом који нема стални посао била без средстава за основну егзистенцију. А подразумева се, да бих као глумица требало да представљам нешто што је основа културе једне земље. При том живимо у држави која нам је најбоље показала какав има однос према култури, тако што ресорно министарство, практично, више не постоји. На важне функције се бирају људи који ће да пристају на оно што им се каже, да послушнички климају главом. Више није битно да ли је човек из струке задужен за одређено министарство, већ је много важније да ли је неко добар политичар. Како неко може ваљано да води неки ресор ако апсолутно не зна ништа о томе. Шта то значи, пита се на крају разговора Паулина Манов.

Б. Г. Требјешанин