Интимност је постала јавна

Када сам на Интернету видела снимке клинаца који једни друге малтретирају и снимке секса са јако младим девојкама, схватила сам да желим да снимим филм о генерацији тих младих људи. Идеја ми је била да у том лонцу који кипи, у тој суровој околини видим који су модели понашања и комуникације међу њима, и како у таквом окружењу може да се нађе љубав – истиче Маја Милош, редитељка филма „Клип” по повратку са 41. фестивала у Ротердаму на којем је освојила награду „Тигар” за најбољи филм.

– Нисам желела да правим свеопшту социјалну студију, већ причу која је утемељена у реалности. „Клип” јесте социјално ангажовани филм, али је пре свега интимна прича о одрастању и љубави – додаје редитељка која сматра да се наши филмови не баве довољно оним што се дешава у друштвеном и културолошком миљеу.

– Прича се да су млади апатични, са чим се не слажем. Млади су хладни само према прихватљивим формама понашања у друштву. Породица, школа и сурова стварност њима нису интересантни, јер ту могу да буду повређени, и зато су дистанцирани. Постоји огромна енергија која се каналише у социјално неприхватљиве форме понашања. У том затвореном кругу, у којем све кипи од страсти, емоција, беса и еуфорије, они се осећају слободним, иако не могу да изађу из тог круга.

„Клип” прати тинејџерку Јасну која живи окружена оскудицом београдских предграђа. Отац јој је тешко болестан и бесна је на све, укључујући и себе. Заљубљена у Ђолета, од кога не добија све оно што би желела, она покушава да туробну свакодневицу потисне експериментисањем у сексу, дрогама и изласцима, све време снимајући мобилним телефоном себе и људе који је окружују.

– Филм се бави мобилном генерацијом и интимношћу која је постала јавна. Чим је нешто снимљено постоји могућност да то постане јавно. То има везе са тим да желимо да се показује другима, што није карактеристично само за Србију, већ за цео свет. Када се нешто сними, кад се документује, свакодневица постаје већа од живота. То је грабљење за животом који млади људи желе да имају, да буде веће и узбудљивије од онога што јесте њихов живот – сматра Милош која у филму „Клип”, како каже, није желела да затвара очи пред појавама којима обилује и српско друштво.

У образложењу награде за „Клип”, који после Ротердама очекују други фестивали а од марта и приказивање у домаћим биоскопима, истиче се да је филм наше редитељке „енергично, бунтовно, аутентично, искрено и откривајуће дело, које модерним средствима описује 'мобилну' генерацију, која документује свој живот снимцима на мобилном телефону”.

– Желела сам да се ослоним на традицију српског црног таласа, чији су аутори са много љубави и без осуђивања снимали филмове који су социјално свесни. Нисам желела филм који неког осуђује. Суровост и сировост у филму „Клип” постоји само зато што је стварност таква. Нисам то желела да умекшавам. А у стварности се догађају много горе ствари – сматра редитељка која је у интензивном и интимном „Клипу” инсистирала на нескривању емоција и страсти.

– За младе је нормално да беже од смрти и не прихватају је. Однос танатоса и ероса јесте такав да када танатос преовлађује, бежимо у ерос, што је нешто најлепше на свету. Нисам желела да направим бајку и филм са поруком „децо немојте да се дрогирате”. Главна јунакиња је пронашла задовољење и љубав, и постала је свеснија свега што се дешава – оцењује редитељка која не брине да ли ће њен филм, због бескомпромисности, наићи на негодовање.

– Нисам желела да снимам разгледницу о Србији. Људи желе да се представљају у најбољем светлу, тако да је реакција увек изразита када виде потенцијалне проблеме у друштву. Један део наше популације живи попут мојих јунака. Ако неко сматра да је то недоличан начин понашања, драго ми је да сам их подстакла да размишљају о томе – каже Милош и додаје да је „'Клип' врло локалан и јако аутентичан филм, због чега је постао универзалан, јер сличне врсте комуникације и модели понаша постоје у предграђима широм света”.