Rebalans budžeta je, blago rečeno, istopio novac određen za programe i projekte u kulturi. Posle izjave ministra Nebojše Bradića od pre dva meseca da će biti para za maslac, ali ne i za kavijar, trenutno stanje izgleda ovako: od prvobitnih 1,6 milijardi dinara, za razne kulturne aktivnosti, na računu Ministarstva sada ima 670 miliona dinara, a neke delatnosti, poput kulturnog turizma su, praktično, uskraćene za 99 odsto sredstava.

Među programima koji će prvi biti na udaru zbog ekonomske krize, prema zvaničnom dokumentu iz Ministarstva kulture koji je ovih dana usvojila Vlada Srbije, naći će se zaštita kulturne baštine. A o baštini i potrebi da se o njoj pokrene veća briga govorilo se na upravo održanoj konferenciji u organizaciji Ministarstva kulture, pod nazivom „Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija”.

Tako je, primera radi, od 30 miliona dinara, koliko je početkom godine bilo određeno za prezentaciju kulturnog nasleđa, sada za tu bitnu granu kulturnog razvoja određeno tačno 1,2 miliona dinara.

Jedna od sledećih stavki na spisku je „kulturni turizam”. Novi budžet kaže da će od prvobitno predviđenih 27 miliona, država na raspolaganju imati samo milion dinara. Digitalizacija kulturnog nasleđa ostaće uskraćena za čitavih šest miliona, i dobiće samo milion dinara. Što se tiče para određenih za programe institucija kulture u oblasti zaštite kulturne baštine, od 123 miliona ostalo je samo 23 miliona. Programi za Kosovo i Metohiju dobiće upola manje novca, pet miliona dinara.

U novoj raspodeli novca, program „Putevi kulture” imaće na raspolaganju 1,5 miliona dinara, od nekadašnjih 27 miliona, „Manifestacije u okviru nematerijalne baštine” imaće oko šest puta manje – 1,5 miliona dinara. Za spomenike kulture u inostranstvu, od bivših tri miliona, ostalo je 500.000 dinara na raspolaganju.

Zanimljivo: i posle rebalansa, Fond Kraljevski dvor, koji se takođe dotira iz kase Ministarstva kulture, neće osetiti efekat ekonomske krize. Suma je ista kao i pre rebalansa, 20 miliona dinara.

Novoformirani centar za konzervaciju, koji je stvoren na predlog Ministarstva kulture, dobiće tri miliona manje nego što je bilo predviđeno, 12 miliona dinara.

Oblast stvaralaštva je, u proseku, zakinuta za trećinu novca. Za srpsku kinematografiju biće odvojeno 156 miliona dinara. Scensko stvaralaštvo prilično je stradalo tako da je, od nekadašnjih 67 miliona, sada predviđeno 26 miliona dinara, pa otud i insistiranje Ministarstva kulture na kvalitetu, a ne kvantitetu. Što se muzičkog stvaralaštva tiče, 49 miliona dinara spalo je na 21 milion dinara, a vizuelna umetnost imaće 19 miliona dinara za troškove.

Za književnost, za koju je bilo odvojeno 165 miliona dinara, sada ima 71 milion. U obrazloženju za relativno veću svotu novca koja je određena za knjige, piše:

– Imajući u vidu da su međunarodni sajmovi knjiga u Parizu, Lajpcigu, Kvebeku, Moskvi, Frankfurtu i Sofiji najznačajniji za promociju srpske književnosti i kulture, predviđa se veće stimulisanje učešća domaćih izdavača i autora na sajmovima – piše u obrazloženju Ministarstva kulture. Sajmovi u Parizu i Lajpcigu su prošli, a ministar kulture Nebojša Bradić prisustvovaće sutra otvaranju Međunarodnog sajma knjiga u Solunu, saopštilo je juče Ministarstvo kulture.

Što se tiče međunarodnih odnosa, sume su uglavnom prepolovljene. Tako je, između ostalog, za bilateralnu saradnju umesto 34 miliona, određeno 11 miliona dinara. Jedini program koji je ostao nedirnut, poput Kraljevskog dvora, jeste međunarodna promocija srpske kulture i umetnosti. Dva projekta Ministarstva kulture, „Srbija u svetu” i „Svet u Srbiji” i dalje imaju na raspolaganju 50 miliona dinara.

Krajem marta, ministar kulture je izneo i sledeće upozorenje:

– Bez obzira na opravdane strahove i jasne ekonomske pokazatelje krize, izgledi ne moraju biti katastrofični. Oni koji očekuju da će probleme rešavati neko drugi umesto njih, država, vlasnik ili neko treći, i svoje i zajedničke probleme će umnožavati. Mislim da će najbolji opstati. Oni koji budu najinventivniji, najkreativniji, koji pronalaze nove puteve biće najbolji vodiči za izlazak iz krize – rekao je Bradić.

Uz Bradićeva najnovija upozorenja da se kulturne institucije okrenu tržištu kako bi se nadomestio manjak u državnoj kasi, osnovno pitanje za kulturne poslenike u predstojećim danima glasi: kako zaraditi novac od kulture, ako je privreda države u kolapsu?

Stanko Stamenković

---------------------------------------------------------

Kultura nije roba

Na dvodnevnoj konferenciji o kulturnoj baštini, koja je završena u subotu u Palati Srbije u Beogradu, zaključeno je da je briga o nasleđu poslednje dve decenije zamrla i da su neophodni: povezivanje kulturnih institucija u jedinstvenu mrežu, usaglašavanje međunarodnih i domaćih zakona, bolja međunarodna saradnja, pravljenje digitalne baze podataka i bolji rad sa publikom.

Gošća konferencije Marija Klara de Frajo, direktorka Portugalskog instituta za konzervaciju i muzeologiju i koordinator portugalske mreže muzeja koju sačinjava 28 institucija, rekla je da portugalski institut, sa godišnjom zaradom od 2,6 miliona evra, uspešno sprovodi politiku u oblasti kulturne baštine. Milena Popović-Živančević, v. d. direktora nedavno osnovanog Centralnog instituta za konzervaciju, istakla je da u Srbiji do sada nije postojala razvijena metodologija u oblasti konzervacije.

– Konzervatori rade u veoma lošim uslovima, arhivske zgrade su na minimumu neophodnih uslova za čuvanje kulturnih dobara, ni arheološki lokaliteti se ne čuvaju pravilno. Zbog loših klimatskih uslova, slike bivaju oštećene, napadaju ih bakterije i gljivice. Mi nemamo ni klasičnu, ni digitalizovanu dokumentaciju, a stručna literatura, koja je uslov za praćenje novih trendova u konzervaciji, ne prevodi se – rekla je Popović-Živančević.

O stanju baštine u 21. veku govorio je Tomislav Šola sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Šola je rekao da ne treba pristajati na to da se od kulture pravi roba i da globalizacija ne sme uticati na to da sopstvenu kulturu zamenjujemo tuđom.

– Ljudi iz baštine koji raspolažu kolektivnom memorijom treba da zajednički iznedre rešenja, jer nema kulturne baštine bez znalaca – rekao je Šola i istakao da ne treba potcenjivati posetioca muzeja. – Nisu ljudi neuki, nego im vi ne pružate ono što im treba. Muzeji su često neugodna mesta, a to je, naravno, pogrešno. Neka vam u glavi bude maksima da se treba zabaviti, a usput biti i koristan – posavetovao je Šola.

O primeru uspešnog muzejskog rada govorila je Andrea Rihter, predstavljajući Muzej savremene istorije u Celju. Stručnjaci ovog muzeja su napravili stalnu postavku koja se bavila životom stanovnika Celja u 20. veku. Kao rezultat, u 2008. godini muzej je imao 79.000 poseta i gotovo 10.000 internet poseta više nego prethodne godine.

Milena Dragićević-Šešić, sa Univerziteta umetnosti u Beogradu, istakla je važnost strateških projekata i partnerstva sa međunarodnim organizacijama. Na konferenciji, pod zvaničnim nazivom „Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija” koju je organizovalo Ministarstvo kulture, učestvovalo je 80 govornika, sa stručnim gostima iz Portugala, Hrvatske, Slovenije i Italije.

S. S.