Ребаланс буџета је, благо речено, истопио новац одређен за програме и пројекте у култури. После изјаве министра Небојше Брадића од пре два месеца да ће бити пара за маслац, али не и за кавијар, тренутно стање изгледа овако: од првобитних 1,6 милијарди динара, за разне културне активности, на рачуну Министарства сада има 670 милиона динара, а неке делатности, попут културног туризма су, практично, ускраћене за 99 одсто средстава.

Међу програмима који ће први бити на удару због економске кризе, према званичном документу из Министарства културе који је ових дана усвојила Влада Србије, наћи ће се заштита културне баштине. А о баштини и потреби да се о њој покрене већа брига говорило се на управо одржаној конференцији у организацији Министарства културе, под називом „Културна политика у области културног наслеђа и трансформација институција”.

Тако је, примера ради, од 30 милиона динара, колико је почетком године било одређено за презентацију културног наслеђа, сада за ту битну грану културног развоја одређено тачно 1,2 милиона динара.

Једна од следећих ставки на списку је „културни туризам”. Нови буџет каже да ће од првобитно предвиђених 27 милиона, држава на располагању имати само милион динара. Дигитализација културног наслеђа остаће ускраћена за читавих шест милиона, и добиће само милион динара. Што се тиче пара одређених за програме институција културе у области заштите културне баштине, од 123 милиона остало је само 23 милиона. Програми за Косово и Метохију добиће упола мање новца, пет милиона динара.

У новој расподели новца, програм „Путеви културе” имаће на располагању 1,5 милиона динара, од некадашњих 27 милиона, „Манифестације у оквиру нематеријалне баштине” имаће око шест пута мање – 1,5 милиона динара. За споменике културе у иностранству, од бивших три милиона, остало је 500.000 динара на располагању.

Занимљиво: и после ребаланса, Фонд Краљевски двор, који се такође дотира из касе Министарства културе, неће осетити ефекат економске кризе. Сума је иста као и пре ребаланса, 20 милиона динара.

Новоформирани центар за конзервацију, који је створен на предлог Министарства културе, добиће три милиона мање него што је било предвиђено, 12 милиона динара.

Област стваралаштва је, у просеку, закинута за трећину новца. За српску кинематографију биће одвојено 156 милиона динара. Сценско стваралаштво прилично је страдало тако да је, од некадашњих 67 милиона, сада предвиђено 26 милиона динара, па отуд и инсистирање Министарства културе на квалитету, а не квантитету. Што се музичког стваралаштва тиче, 49 милиона динара спало је на 21 милион динара, а визуелна уметност имаће 19 милиона динара за трошкове.

За књижевност, за коју је било одвојено 165 милиона динара, сада има 71 милион. У образложењу за релативно већу своту новца која је одређена за књиге, пише:

– Имајући у виду да су међународни сајмови књига у Паризу, Лајпцигу, Квебеку, Москви, Франкфурту и Софији најзначајнији за промоцију српске књижевности и културе, предвиђа се веће стимулисање учешћа домаћих издавача и аутора на сајмовима – пише у образложењу Министарства културе. Сајмови у Паризу и Лајпцигу су прошли, а министар културе Небојша Брадић присуствоваће сутра отварању Међународног сајма књига у Солуну, саопштило је јуче Министарство културе.

Што се тиче међународних односа, суме су углавном преполовљене. Тако је, између осталог, за билатералну сарадњу уместо 34 милиона, одређено 11 милиона динара. Једини програм који је остао недирнут, попут Краљевског двора, јесте међународна промоција српске културе и уметности. Два пројекта Министарства културе, „Србија у свету” и „Свет у Србији” и даље имају на располагању 50 милиона динара.

Крајем марта, министар културе је изнео и следеће упозорење:

– Без обзира на оправдане страхове и јасне економске показатеље кризе, изгледи не морају бити катастрофични. Они који очекују да ће проблеме решавати неко други уместо њих, држава, власник или неко трећи, и своје и заједничке проблеме ће умножавати. Мислим да ће најбољи опстати. Они који буду најинвентивнији, најкреативнији, који проналазе нове путеве биће најбољи водичи за излазак из кризе – рекао је Брадић.

Уз Брадићева најновија упозорења да се културне институције окрену тржишту како би се надоместио мањак у државној каси, основно питање за културне посленике у предстојећим данима гласи: како зарадити новац од културе, ако је привреда државе у колапсу?

Станко Стаменковић

---------------------------------------------------------

Култура није роба

На дводневној конференцији о културној баштини, која је завршена у суботу у Палати Србије у Београду, закључено је да је брига о наслеђу последње две деценије замрла и да су неопходни: повезивање културних институција у јединствену мрежу, усаглашавање међународних и домаћих закона, боља међународна сарадња, прављење дигиталне базе података и бољи рад са публиком.

Гошћа конференције Марија Клара де Фрајо, директорка Португалског института за конзервацију и музеологију и координатор португалске мреже музеја коју сачињава 28 институција, рекла је да португалски институт, са годишњом зарадом од 2,6 милиона евра, успешно спроводи политику у области културне баштине. Милена Поповић-Живанчевић, в. д. директора недавно основаног Централног института за конзервацију, истакла је да у Србији до сада није постојала развијена методологија у области конзервације.

– Конзерватори раде у веома лошим условима, архивске зграде су на минимуму неопходних услова за чување културних добара, ни археолошки локалитети се не чувају правилно. Због лоших климатских услова, слике бивају оштећене, нападају их бактерије и гљивице. Ми немамо ни класичну, ни дигитализовану документацију, а стручна литература, која је услов за праћење нових трендова у конзервацији, не преводи се – рекла је Поповић-Живанчевић.

О стању баштине у 21. веку говорио је Томислав Шола са Филозофског факултета у Загребу. Шола је рекао да не треба пристајати на то да се од културе прави роба и да глобализација не сме утицати на то да сопствену културу замењујемо туђом.

– Људи из баштине који располажу колективном меморијом треба да заједнички изнедре решења, јер нема културне баштине без зналаца – рекао је Шола и истакао да не треба потцењивати посетиоца музеја. – Нису људи неуки, него им ви не пружате оно што им треба. Музеји су често неугодна места, а то је, наравно, погрешно. Нека вам у глави буде максима да се треба забавити, а успут бити и користан – посаветовао је Шола.

О примеру успешног музејског рада говорила је Андреа Рихтер, представљајући Музеј савремене историје у Цељу. Стручњаци овог музеја су направили сталну поставку која се бавила животом становника Цеља у 20. веку. Као резултат, у 2008. години музеј је имао 79.000 посета и готово 10.000 интернет посета више него претходне године.

Милена Драгићевић-Шешић, са Универзитета уметности у Београду, истакла је важност стратешких пројеката и партнерства са међународним организацијама. На конференцији, под званичним називом „Културна политика у области културног наслеђа и трансформација институција” коју је организовало Министарство културе, учествовало је 80 говорника, са стручним гостима из Португала, Хрватске, Словеније и Италије.

С. С.