U Beogradu su lovci na talente. Locirani su u Muzičkoj školi „Stanković” gde će narednih dana, prvi put u našem gradu, ekipa sa Univerziteta Berkli za džez i savremenu muziku iz Bostona održati audiciju za prijem naših učenika na ovu prestižnu muzičku instituciju. U sali muzičke škole, u Kneza Miloša 1, juče pre podne – tajac, muzičari pristižu, muva se čuje kako leti. Džejson Kamelio, direktor Internacionalnog programa na Univerzitetu Berkli, obraća se ovogodišnjim kandidatima:

– Ovo nije audicija na kojoj ćete čuti „prošao je” ili „pao”. Tokom nekoliko narednih dana na predavanjima ćemo vam pokazati kako funkcionišu studije na Berkliju. Potom ćemo čuti vas i prosuditi koliko biste bili uspešni na Univerzitetu Berkli.

Potom je Džejson Kamelio počeo svoje izlaganje „Harmonija i aranžiranje u praksi”, a eventualne nejasnoće dopunjavao je lakim doskokom do klavira i sviranjem konkretnih kompozicija. Učenici su postavljali pitanja, profesor odgovarao, tu i tamo pevušio, ponavljajući pitanje „Da li čujete ovo?”, „A, sad, ovo – čujete razliku?” Nastavio je da ređa stručne, samo muzičarima znane, pojmove...

Nakon prezentacije, utiske nam je ispričao nešto stariji muzičar Vladimir Tubić (31).

– Voleo bih da su tu bili pre 10–12 godina, kad sam bio kao ovi klinci. Ali, bolje ikad nego nikad. Za audiciju sam se prijavio da bih video „šta bi bilo kad bi bilo”. Iznenadilo me je da nema ograničenja za godine, ali pošto Berkli ima i letnje kurseve, možda me prime na taj program – kaže Tubić.

Prijavu za audiciju, koja staje 5.000 dinara, popunilo je 50 kandidata, sa nadom da će imati uspeha na svetskoj turneji „berklijevaca” u potrazi za talentima kojima sleduje stipendija. Đaci su imali priliku da čuju predavanja „Treniranje sluha”, „Tehnologija muzike – elektronska muzika i dizajn”, „Melodijski i ritmički pristup improvizaciji”…

U razgovoru za naš list, jučerašnji predavač Džejson Kamilio ocenio je beogradske đake kao veoma energične. Vidi se, kaže, da rad stoji iza njih i da su talentovani. O kriterijumima koje vrednuje tim sa Berklija, ispričao nam je sledeće:

– Mi uvažavamo muzičko obrazovanje, izvođačke mogućnosti, način na koji muzičar razmišlja o svojoj karijeri, ali razmatramo i to kako bi se taj čovek uklopio u „zajednicu Berklija”. Ne želimo studente koji su dobri u svom poslu, ali još nisu spremni za Berkli jer je reč o velikom izazovu. Predavanja su na zavidnom nivou i treba biti usredsređen na muzički biznis. Tražimo potkovane pojedince sa jasnom idejom kojim putem bi voleli da ide njihova karijera – ističe Kamilio i govori dalje o trijaži kandidata.

– Na intervjuu pokušavamo da saznamo šta su do sada ti ljudi uradili sa svojim muzičkim životom i, uopšte, kako doživljavaju ovaj posao. Da li kupuju knjige o muzici, da li uzimaju Berkli onlajn časove, šta rade sami da bi se muzički ostvarili i kako razmišljaju o tome šta posle Berklija. Ispitujemo imaju li dovoljno jaku motivaciju ili smatraju „ne znam, idem na Berkli, videću šta mogu da uradim”. Berkli je skup fakultet, potrebni su nam fokusirani ljudi – kaže Kamilio.

Precizira šta je „berklijevcima” presudno pri izboru svojih studenata:

– Mi ne odmeravamo sposobnosti kandidata već njihov potencijal. Ne ocenjujemo gde su oni sada, već gde će biti posle dva semestra ili dve godine. Odnosno, ko bi od njih mogao da bude umetnik vrhunske karijere. Da ne plašimo ljude, naglasio bih i to da su naše audicije veoma opuštene i nekonvencionalne, ali mora da se zna da je nivo konkurencije veoma visok – kaže naš sagovornik.

Od četiri hiljade studenata Univerziteta Berkli, stranci čine 25 procenata. Univerzitet ima i onlajn kurseve, a Kamilio smatra da nikad nije kasno da se oni pohađaju.

– Onlajn kurs je neverovatno iskustvo. „Idete” na časove sa ljudima iz celog sveta, u čet-sobi možete da razgovarate sa njima, menjate ideje ili se dopisujete i-mejlom. Taj kurs već tri godine drži prvo mesto kada je reč o onlajn muzičkim kursevima u SAD. Za ovu vrstu usavršavanja možete dobiti i stipendiju – obaveštava Kamilio.

Pored njega, u Beogradu su bili i Greg Badolato, saksofonista i potpredsednik Internacionalnog programa Berklija, i Kurt Bidervulf, pijanista i šef Odseka za produkciju i dizajn. A, možda najzaslužniji za to što su ovi ljudi u Beogradu jeste, ipak, asistent direktora Berklija za prijem novih studenata – naš Gojko Damjanić, koji je na Berkliju diplomirao kompoziciju i dirigovanje.

Ogranci Berklija postoje u Japanu, Južnoj Koreji, Nemačkoj, Grčkoj, Kipru… i đacima Damjanić preporučuje da konkurišu na ta mesta jer, nakon dve godine završene u, na primer, Atini mogu lakše da se prebace na Berkli i dobiju prestižnu diplomu jer su ogranci nešto nalik višoj školi. Ekipa „lovaca”, inače, nakon Beograda nastavlja potragu u Sao Paulu, Panami, Australiji, prvi put u Kini i dalje, lobirajući, kako smatraju, za najbolju muzičku školu na svetu.

M. Sretenović

-----------------------------------------------

Šta se sve može sa talentom

Od 1996. Gojko Damjanić je jedan od članova Borda Berklija i zbog posla koji zahteva česta putovanja i regrutovanje talenata sebe naziva muzičkim političarem. Kroki njihovog „idealnog studenta” Damjanić, koji živi u Bostonu, opisuje ovako:

– Neko ko je veoma dobar izvođač sigurno nas zanima, ali ako neko instrument svira solidno, a u isto vreme radi u bolnici kao muzički terapeut, on nam je jako zanimljiv. To su opcije kojima ljudi pokušavaju da nas impresioniraju pokazujući šta mogu da urade sa svojim talentom. Jer, mi ih učimo kako da prežive u muzičkom svetu kad završe školu. Punu platu 75 odsto od naših studenata zarađuje u muzičkom biznisu. Znači, ne možemo da im obećamo da će biti zvezde, ali će moći da primene sve ono što su učili na Berkliju da bi našli posao i radili ono što vole.