У Београду су ловци на таленте. Лоцирани су у Музичкој школи „Станковић” где ће наредних дана, први пут у нашем граду, екипа са Универзитета Беркли за џез и савремену музику из Бостона одржати аудицију за пријем наших ученика на ову престижну музичку институцију. У сали музичке школе, у Кнеза Милоша 1, јуче пре подне – тајац, музичари пристижу, мува се чује како лети. Џејсон Камелио, директор Интернационалног програма на Универзитету Беркли, обраћа се овогодишњим кандидатима:

– Ово није аудиција на којој ћете чути „прошао је” или „пао”. Током неколико наредних дана на предавањима ћемо вам показати како функционишу студије на Берклију. Потом ћемо чути вас и просудити колико бисте били успешни на Универзитету Беркли.

Потом је Џејсон Камелио почео своје излагање „Хармонија и аранжирање у пракси”, а евентуалне нејасноће допуњавао је лаким доскоком до клавира и свирањем конкретних композиција. Ученици су постављали питања, професор одговарао, ту и тамо певушио, понављајући питање „Да ли чујете ово?”, „А, сад, ово – чујете разлику?” Наставио је да ређа стручне, само музичарима знане, појмове...

Након презентације, утиске нам је испричао нешто старији музичар Владимир Тубић (31).

– Волео бих да су ту били пре 10–12 година, кад сам био као ови клинци. Али, боље икад него никад. За аудицију сам се пријавио да бих видео „шта би било кад би било”. Изненадило ме је да нема ограничења за године, али пошто Беркли има и летње курсеве, можда ме приме на тај програм – каже Тубић.

Пријаву за аудицију, која стаје 5.000 динара, попунило је 50 кандидата, са надом да ће имати успеха на светској турнеји „берклијеваца” у потрази за талентима којима следује стипендија. Ђаци су имали прилику да чују предавања „Тренирање слуха”, „Технологија музике – електронска музика и дизајн”, „Мелодијски и ритмички приступ импровизацији”…

У разговору за наш лист, јучерашњи предавач Џејсон Камилио оценио је београдске ђаке као веома енергичне. Види се, каже, да рад стоји иза њих и да су талентовани. О критеријумима које вреднује тим са Берклија, испричао нам је следеће:

– Ми уважавамо музичко образовање, извођачке могућности, начин на који музичар размишља о својој каријери, али разматрамо и то како би се тај човек уклопио у „заједницу Берклија”. Не желимо студенте који су добри у свом послу, али још нису спремни за Беркли јер је реч о великом изазову. Предавања су на завидном нивоу и треба бити усредсређен на музички бизнис. Тражимо потковане појединце са јасном идејом којим путем би волели да иде њихова каријера – истиче Камилио и говори даље о тријажи кандидата.

– На интервјуу покушавамо да сазнамо шта су до сада ти људи урадили са својим музичким животом и, уопште, како доживљавају овај посао. Да ли купују књиге о музици, да ли узимају Беркли онлајн часове, шта раде сами да би се музички остварили и како размишљају о томе шта после Берклија. Испитујемо имају ли довољно јаку мотивацију или сматрају „не знам, идем на Беркли, видећу шта могу да урадим”. Беркли је скуп факултет, потребни су нам фокусирани људи – каже Камилио.

Прецизира шта је „берклијевцима” пресудно при избору својих студената:

– Ми не одмеравамо способности кандидата већ њихов потенцијал. Не оцењујемо где су они сада, већ где ће бити после два семестра или две године. Односно, ко би од њих могао да буде уметник врхунске каријере. Да не плашимо људе, нагласио бих и то да су наше аудиције веома опуштене и неконвенционалне, али мора да се зна да је ниво конкуренције веома висок – каже наш саговорник.

Од четири хиљаде студената Универзитета Беркли, странци чине 25 процената. Универзитет има и онлајн курсеве, а Камилио сматра да никад није касно да се они похађају.

– Онлајн курс је невероватно искуство. „Идете” на часове са људима из целог света, у чет-соби можете да разговарате са њима, мењате идеје или се дописујете и-мејлом. Тај курс већ три године држи прво место када је реч о онлајн музичким курсевима у САД. За ову врсту усавршавања можете добити и стипендију – обавештава Камилио.

Поред њега, у Београду су били и Грег Бадолато, саксофониста и потпредседник Интернационалног програма Берклија, и Курт Бидервулф, пијаниста и шеф Одсека за продукцију и дизајн. А, можда најзаслужнији за то што су ови људи у Београду јесте, ипак, асистент директора Берклија за пријем нових студената – наш Гојко Дамјанић, који је на Берклију дипломирао композицију и дириговање.

Огранци Берклија постоје у Јапану, Јужној Кореји, Немачкој, Грчкој, Кипру… и ђацима Дамјанић препоручује да конкуришу на та места јер, након две године завршене у, на пример, Атини могу лакше да се пребаце на Беркли и добију престижну диплому јер су огранци нешто налик вишој школи. Екипа „ловаца”, иначе, након Београда наставља потрагу у Сао Паулу, Панами, Аустралији, први пут у Кини и даље, лобирајући, како сматрају, за најбољу музичку школу на свету.

М. Сретеновић

-----------------------------------------------

Шта се све може са талентом

Од 1996. Гојко Дамјанић је један од чланова Борда Берклија и због посла који захтева честа путовања и регрутовање талената себе назива музичким политичарем. Кроки њиховог „идеалног студента” Дамјанић, који живи у Бостону, описује овако:

– Неко ко је веома добар извођач сигурно нас занима, али ако неко инструмент свира солидно, а у исто време ради у болници као музички терапеут, он нам је јако занимљив. То су опције којима људи покушавају да нас импресионирају показујући шта могу да ураде са својим талентом. Јер, ми их учимо како да преживе у музичком свету кад заврше школу. Пуну плату 75 одсто од наших студената зарађује у музичком бизнису. Значи, не можемо да им обећамо да ће бити звезде, али ће моћи да примене све оно што су учили на Берклију да би нашли посао и радили оно што воле.