Од нашег сталног дописника

Њујорк – Испред Аустријског културног форума, здања у срцу Менхетна, у 52. улици, двадесетак метара од Пете авеније, велики пано подсећа на главни догађај у галерији зграде која је, иако подигнута на заиста малом простору, успела да постане једно од пет главних архитектонских обележја Њујорка. „SERBIA – Frequently Asked Questions” („Србија – најчешће постављана питања”) – изложба радова 20 уметника из осам балканских земаља овде је отворена још 23. септембра и трајаће све до 11. јануара.

Андреас Стадлер, дипломата, директор ове институције и са Браниславом Димитријевићем један од њених кустоса, каже да због ове изложбе галерију посећује 30 одсто више људи него што је уобичајено за програме у овом простору. Ово је, уосталом, и први пут да је њен простор уступљен уметницима изван Аустрије. А зашто је тема баш Србија?

„Моја намера је да се подигне свест америчке публике према чињеници да Србија и Балкан нису више жариште национализма, рата и извор само лоше репутације, да је Србија земља изванредних уметника, друштво у променама које има много креативности” – каже Стадлер, док нам објашњава како посетиоци реагују на нека провокативна дела изложена на неколико галеријских нивоа. У друштву смо и са Гордоном Бардошем, директором Хариман института (који проучава Источну Европу) Колумбија универзитета, који је један од спонзора ове изложбе.

„Желели смо да конфликт који је био део ширег југословенског простора публици у Америци представимо као једну чињеницу савремене европске историје, и да тиме покажемо да у конфликту у исто време постоји и креативност”, наставља Стадлер. „Кад имате такве уметнике, не треба да будете уплашени за будућност. Ова изложба показује и да Србија има веома демократску и плуралистичку уметничку сцену, што је предуслов за њен укупни демократски развој”.

На питање како објашњава велико интересовање за изложбу и својеврсно „откривање Србије”, наш саговорник каже да је разлог томе управо чињеница да је Србија донедавно била „црна овца” у региону, да је доживљавана само кроз конфликт, виђена само кроз Милошевића, Караџића и Младића, као разбијач Југославије. „После доласка – и нажалост одласка – Зорана Ђинђића, створена је једна сасвим нова атмосфера, и није случајно што се сада сви поново уједињујемо око Србије и што је откривамо”.

Стадлер нам на крају каже да очекују да галерију због ове изложбе у догледно време посети и Кетрин Ештон, први дипломата ЕУ. Напомиње да је она желела да буде и на отварању, али јој је искрсла нека друга обавеза.

М. Мишић

------------------------------------------------

„Арт ин Америка”: Пркосно против поједностављивања

Њујорк – „Арт ин Америка”, најпознатији овдашњи часопис посвећен уметности, објавио је свој приказ изложбе „Србија – најчешће постављана питања”, што је само по себи признање њеном значају. „Кустоси Андреас Стадлер и Бранислав Димитријевић били су експлицитни у изазову ’лошој репутацији’ Србије као ’нетолерантног и националистичког народа’”, констатује овај приказ.

„Арт ин Америка”, на примеру видео рада албанског уметника Анрија Сале, који приказује човека који у замраченом студију за снимање звука у микрофон подражава зујање „томахавк” крстареће ракете, указује на „баналност зла” као заједничко у изложеним радовима, који гледаоцима „не нуде експлицитни пут ка разумевању сложености и осећања у региону историјски опхрваном конфликтом”.

„Многи радови, попут оних Раше Тодосијевића, Јохане Кандл и Зорана Тодоровића, заузимају пркосан став према поједностављивању, естетском или геополитичком”, закључује приказ у часопису „Арт ин Америка”.

М. М.