Fragmente mesečevog tla Titu su poklonili astronauti Nil Armstrong, Edvin Baz Oldrin i Majkl Kolins

Kamenje sa Meseca, statueta Venere, ritualni predmet u budističkoj religiji, statua boga Ozirisa i drugi predmeti neprocenjive vrednosti, koje je Tito dobijao na poklon dok je vladao Jugoslavijom, za nekoliko dana biće ponovo dostupni javnosti.

„Smrt u trezoru” naziv je multimedijalne izložbe neobičnih predmeta darivanih Titu, koja će moći da se pogleda od 27. juna do 23. avgusta u Muzeju 25. maj (Botićeva 6) u Beogradu. Centralnu temu ove postavke, koju je pripremio Muzej istorije Jugoslavije, sa kustosima Anom  Panić i Momom Cvijovićem, čini ekskluzivan izbor eksponata-poklona Josipu Brozu Titu u periodu od 1944. do 1980. koji se nalazio u trezoru Ovalne zgrade. Reč je o posebnom objektu sazidanom za Tita neposredno pre njegove smrti, iz kog je Muzej iseljen hitno 1997, kako bi se tu uselio Slobodan Milošević. Eksponati koji su pripadali muzeju ostali su tada u trezoru Ovalne zgrade, nedostupni za javnost, pod izgovorom da iznad stanuje predsednik države, sve do 2003.godine.

– Tokom priprema za izložbu arheološke zbirke „Do, utdes” dobili smo dozvolu da uđemo u trezor. Svi eksponati su bili na broju, a utisak zapuštenosti i predmeti razbacani po prostorijama podsetili su nas na vreme kad smo, usred posla, silom izbačeni iz objekta – kaže za „Politiku” kustoskinja Ana Panić, koja je sa kolegom Momom Cvijovićem izložbi dala naziv „Smrt u trezoru”.

Panićeva ističe da je naziv simboličan i da govori o „smrti” skoro četiri hiljade eksponata, jer su dugo bili nedostupni javnosti, publici i kritičarima.

– Moj kolega Cvijović je pronašao i drugu sponu sa ovim nazivom, a to je da su mnogi izloženi eksponati povezani sa smrću kao, recimo, Staljinova komandantska sablja, mač ilirskog plemena, italo-etrurski šlem, skulptura „Dvoboj” čiji je autor Orlov, koju je Staljin poklonio Titu.... Osim toga, mislili smo i na stanje zapuštenosti u kom su se eksponati nalazili – čuli smo od kustoskinje.

Posetioce će tokom naredna dva meseca kroz izložbu voditi kustosi , a biće održani i okrugli stolovi na kojima će biti reči i o problemu depo prostora u Muzeju istorije Jugoslavije, uz nadu da će i to pitanje početi da se rešava.

Inače, svi eksponati pripadaju različitim zbirkama Muzeja istorije Jugoslavije, od arheološke do zbirke skulptura, a o njihovoj vrednosti ne vredi raspravljati zato što, na primer, kamenje sa Meseca ima neprocenjivu vrednost, a tu su antički novčići, odlikovanja... Već su izlagani u okviru ambijentalne postavke Memorijalnog centra J. B. Tito.

Multimedijalni karakter izložbe ogleda se u tome, objašnjava Ana Panić, što će izložene predmete pratiti video-zapisiintervjua sa značajnim naučnicima, kustosima, rediteljima i piscima koji su godinama pokušavali da im uđu u trag, kao i arhivska i foto-građa o svakom pojedinačnom eksponatu. O izloženim predmetima, njihovom objektivnom značaju i vrednosti, stavu prema Brozu, govoriće putem video-zapisa reditelji Dušan Makavejev i Goran Marković, književnik Ivan Ivanji, arhitekta i heraldičar Dragomir Acović, profesori Filozofskog fakulteta, dr Branislav Anđelković i dr Nenad Radić, kustosi muzeja i naučnici.

– Na taj način ćemo među predstavljenimeksponatima, različitim po svojoj nameni, poreklu, darodavcima,vremenu nastanka i osobama koje su za njih bile zainteresovane, pokušati da uspostavimo veze na jednom drugom nivou – simbola, značenja i istorije. Pri izboru eksponata za izložbu nisu primenjivani isključivo muzeološki kriterijumi, već su odabrani predmeti koji su svojevremeno bili potraživani od muzeja za različite potrebe – naglašava Panićeva.

Pojedinačne ulaznice za izložbu „Smrt u trezoru” koštaće 200 dinara, a kolektivne 100 dinara. Istom ulaznicom moći će da se poseti i Kuća cveća, gde je stalna izložba štafeta, i etnografska zbirka u Starom muzeju.