Специјално за Политику
Рим – Бункер АРК – атомска ратна команда(војни назив „Д-О”), који је, недалеко од Коњица, у унутрашњости брда, у подножју планине Златар,подигла бивша ЈНА на површини од 6.500 квадратних метара, биће на пролеће следеће године претворен у специфичан изложбени простор у коме ће бити одржан Међународни бијенале савремене уметности под називом „Д-О АРК Underground”. Смештен на дубини од 280 метара испод земље, бункер је саграђенса намером да, у случају (атомског) рата, функционише као центар војних операција (склониште за Штаб врховне команде) и склониште за председника Тита, његову породицу и најближе сараднике. Овај објекат, који подсећа на лавиринт, са више од стотину просторија и потпуно сачуваним инвентаром (састоји се од бројних резиденцијалних простора, сала за конференције, канцеларија и „председничког блока”), био је предвиђен да обезбеди несметан живот 350 људи током шест месеци. До 90-их година изградња (која је трајала од 1953.до 1979.и за коју је инвестирано 4,6 милијарди америчких долара) и постојање овог бункерабила је најстроже чувана војна тајна.

Изборомместа, са простором који је у потпуности сачувао све знаке и симболе бившег система, пројекат Бијенала, који је већ стекао право да се користи знаком CECEL (Council of Europe Cultural Event)излази из оквира стандардне међународне манифестације. Пројекат долази из Босне и Херцеговине, а Савет Европе га је прогласио културним догађајем Европе 2009/2010. У финансирање пројекта укључио се и Унеско.

Бијенале у Титовом склоништу састојаће се од предавања, изложби, округлих столова, перформанса и биће место сусрета бројних страних и домаћих уметника, кустоса, теоретичара уметности, а у саму организацију до сада су се укључиле бројне институције из БиХ и шире: Умјетничка галерија БиХ, Музеј савремене уметности Републике Српске, сарајевски Колегијум артистикум Музеј сувремене умјетности Истра и Центар за културну деконтаминацију из Београда, а покретач идеје је Удружење за промоцију визуелних умјетности „Култ Зона”. Селекториманифестације су Бранислав Димитријевић, историчар уметностииз Србије, Петар Ћуковић, историчар уметности изЦрне Горе,и Јусуф Хаџифејзовић, уметник из Босне и Херцеговине.

На Бијеналу ће учествовати регионални као и признати светски уметници који ће, реализујући своја делау простору, имати прилику да реагују и оставеличне коментаре на историју коју овај простор симболизује: на једној страни то је земља, разрушена, спаљена и економски уништена, а на другој страни ту је АРК – Атомска ратна команда, сачувана у потпуности, створена да преживи све.

Един-Едо Хозић, босанскохерцеговачкиуметник и један од иницијатора Бијенала, појашњава: „Замислили смо да уметник који учествује на бијеналу,на лицу места ствара дело које функционише само у том простору. После три или четири бијенала ми добијамо музеј, а објект бункера остаје нетакнут. Сви учесници мораће да будуопрезни према ентеријеру.На тај начин постигли бисмо да људи у БиХ који баш много и не знају о модерној уметности дођу, виде склониште и успут се упознају са уметницима и њиховим делима”.

Први европски партнер биће истраживачки центар римског универзитета – Музеј лабораторија савремене уметности (МЛАЦ). Симонета Лукс, директорка овог музеја и редовна професорка историје савремене уметности на римском универзитету„Сапиенца”, која је прошлог децембра, приликомсвечане инаугурације, посетила бункер, сматра да је „овај пројекат, који се представља са интернационалистичком, демократском и конструктивном амбицијом, у стањуда валоризује међудржавну повезаност бивших југословенских република. Пријатељске везе и интелектуална размена нису никада прекинуте, чак ни у периоду напада и под стварним, медијским и реторичким бомбама усмереним ка разарању основа људских универзалних вредности”.Иакопозив босанскохерцеговачкихинтелектуалацаза сада јошније добио одговарајући ехо у свим бившим југословенским федералним јединицама, Луксова истиче да је и избор „комесара”симболичан у смислу. По њеним речима, тоје начин да се, под заставом савремене уметности, поново створистара балканска федерација.

Снежана Симић

------------------------------------------------

Јусуф Хаџифејзовић: На идеју сам дошао после ТВ емисије

На идеју да се у Титовом бункеру у Коњицу направи оригинална изложба дошао сам ја, након што сам видео тај простор у једној ТВ емисији. Правим инсталације и депое и мислио сам прво да ту излажем сам, али када сам схватио да је реч о 6.500 метара квадратних, који се налазе на око 250 метара испод земље, онда ми је било јасно да је то најоригиналнији простор који нам је од бога остао. Тито га је направио али никад није ушао у њега. Тамо су сачуване све собе, Титова, за генерале и све је у најбољем стању. Учествоваћу у бирању уметника који ће овде излагати почетком пролећа 2011. и могу да кажем да у бункеру може да се представи око стотинак уметника из света. Сам простор ће у ствари изабрати уметнике. Засад немамо новац за овај пројекат, извесну своту добили смо од Унеска, али је он потрошен на симпозијум одржан у децембру. Сада смо аплицирали код европских фондова и Савет Европе је наш пројекат прогласио најбољим. Део малих трошкова финансираће министарства културе БиХ и Србије, за све остало је потребна прилична свота новца.

Б. Л.

-------------------------------------------------------------

Горанка Матић: Факсови и јоги душеци

„Простор делује надреално и помало застрашујуће у својој огромности”, каже уметнички фотограф Горанка Матић која је недавно посетила бункер у Коњицу.

– Када уђете у овај подземни свет, такозвани бункер, сачињен од километарских ходника, стекнете утисак импресивности, и у исти мах се запитате како је читав простор, и после близу четрдесет година, тако добро очуван. Занимљиво је то што све личи и на музеј старе, превазиђене технике, а што је у своје време био својеврсни технолошки хит. Ту су различити телепринтери, факсови, вентилатори, све то и даље стоји у овом бункеру заједно са јоги лежајевима и старим црвеним и наранџастим телефонима. Све је ту, од Титове собе, до кабинета Генералштаба, очувано у стању у којем је било када је завршено. Могу себи да дочарам и клаустрофобичну ситуацију могућег атомског удара, у простору у којем је смештено више од три стотине људи, који у њему могу да бораве и шест месеци – каже Горанка Матић, додајући:

– Мало је људи знало за овај објекат, све до грађанских ратова на овом простору. Намена бункера била је првобитно заштита од атомског удара, у време сукоба биле су оспособљене само болница и кухиња, а преостали део склоништа остао је како је и раније изгледао – са једне стране застрашујуће, као добро чувана, замаскирана, тајна, са друге као терен погодан за узбудљиви сафари. Чињеница је да сама могућност да још више људи уђе у овај бункер, ствара шансе за успех будућег бијенала, сматра Горанка Матић, напомињући да у овом тренутку људе интересује превасходно да осете ту атмосферу атомског склоништа, које ће уметници вероватно и прилагодити својим радовима и теми. Људска знатижеља је главни фактор за ауторе, као и за публику – истиче наша саговорница.

М. В.