Култура
Кафић издржава Царску палату
Околни станари сматрају да антички споменик треба да буде место где ће туристи разгледати остатке палате и учити историју, а не да се у њој точи алкохол и свира музика
Сремска Митровица – У Визиторском центру – Царској палати Сирмијум, у центру Сремске Митровице, у којој је столовало дванаест римских императора, данас се чује музика, па се околни станари буне, наглашавајући да кафићу са музиком није место у Визиторском центру, да овај антички споменик треба да буде место где ће туристи долазити да разгледају остатке палате старе седамнаест векова, а не да се у палати точи алкохол и свира музика. Посебно истичу да им смета прегласна музика, која се одавде чује суботом увече, када се у палати нађе и више од стотину младих. Кафићу, кажу поједини грађани, није место у споменику културе из трећег и четвртог века.
Директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици Љубиша Шулаја не мисли тако и каже да пројекат уређења Царске палате, која се простире на 2.680 квадратних метара, од чега је за угоститељство намењено сто квадрата, јер европска пракса је да уз туризам иде и угоститељство. Друга важна чињеница, коју Шулаја истиче јесте да се Царска палата не би могла одржавати да са овдашњим угоститељем није склопљен пословно-технички уговор, да се за уступљени простор подмирују сви трошкови одржавања палате.
Да ли је пре 17 векова, када су у Царској палати живели императори, Деције Трајан, Аурелијан, Проб, Максимијан, Херкулије, Констанције Други, Грацијан, Константин и други, било музике, или је тишина владала овим просторима?
– Ја бих то питање поставио овако. Да ли је требало оставити сметлиште, не саградити овај Визиторски центар, или, треба ли сада Царску палату оставити, не одржавати, а кафић затворити. Ја мислим да је одговор јасан. Када је Влада Србије обезбедила 140 милиона за изградњу палате, ми морамо обезбедити услове да она функционише и да буде одржавана. Ако затворимо кафић, и забранимо то једно вече седмично са музиком, можемо слободно замандалити палату. Власник кафића има обавезу да одржава хигијену у целом објекту, да плаћа све обавезе, струју, воду, да обезбеди одржавање и чување објекта и то му је кирија. Прошле године смо имали 12.500 посетилаца и од улазница и сувенира завод плаћа кустоса и то у нето износу око 20.000 динара. Сви остали трошкови падају на угоститеља који држи кафић – каже директор Шулаја.
Побуна околних станара због прегласне музике, према доступним документима, нема основа, јер, бука коју изазива музика је 35,80 децибела, а дозвољена бука је 40,53 децибела. Буку је мерила референтна установа Институт за безбедност и превентивни инжењеринг.
– Гостију нема, а режије су превелике. Грејање током зиме плаћам око сто хиљада динара, воду пет-шест, струју више од 30.000 динара, обезбеђујем чишћење целе палате, одговоран сам и за чување објекта, па сам уместо ноћног чувара, поставио камере и плаћам услуге за сталан видео-надзор. И нисам могао саставити крај с крајем, онда сам увео музику, суботом, добио за то одређене дозволе од инспекцијских органа, а извршено је и мерење буке и све је по пропису, објашњава Зоран Лакетић, који држи кафић у Царској палати.
У кафићу је био клавир, али, ту музику готово нико не слуша. Ако не будем могао да извршавам обавезе према палати, по уговору, ако ми забране ово једно вече музике, онда ћу раскинути уговор, јер немам пара да финансирам институције културе – жали се Лакетић.
Бригу о Царској палати град Сремска Митровица поверио је Регионалном заводу за заштиту споменика културе, али у градском буџету за ову годину нису издвојена средства за одржавање палате, а ни у буџету државе Србије нема пара за одржавање палате.
– Палата је на самофинансирању, нема других прихода већ од улазница и од сувенира. Одржавање је поверено Зорану Лакетићу и до сада нема проблема. Ми смо сагласни да кафић има и музику, јер другачије нема гостију и нема шансе да кафић буде отворен. Реч је о забавној музици за млађи узраст. Инспекција треба да води рачуна има ли или нема буке, смета ли музика околним станарима, ја као директор Завода то не могу да контролишем. Углавном, музејски део је одвојен пројектом, кафић не смета, он је пратећи део овог Визиторског центра, закључује Љубиша Шулаја.
Ј. Слатинац
Последњи коментари
I u Luvru postoji najmanje desetak restorana i jos vise butika.
Ispričaću vam istinit razgovor sa jednim kaluđerom koga sam ubeđivala da okolinu manastira treba prilagoditi turistima- postojanjem restorana sa kupatilom, kafea, prodavnice ikona i knjiga o srednjem veku i dobrim parkingom u parku cveća i drveća, vodoskokom za osveženje prostora- a sve u cilju da narod što više dolazi i upoznaje našu kulturnu baštinu i da imamo i strancima da pokažemo ko smo. Kaluđer me je pažljivo slušao, a onda je pobesneo:"Ženo, znaš li ti da ja u manastir idem da pobegnem od ovog sveta, a ti hoćeš da mi taj svet dovučeš za vrat u manastir." Ostaje pitanje treba li kultura da bude usamljena lepotica, nekada obožavana, često napadana, ili moderan život treba da organizujemo oko zaštićenih centara kulture i finansiramo moderne muzeje koji se prave za ljude i sve njihove potrebe i zadovoljstva. S filmskim projekcijama, igraonicama za decu, pratećim izložbama, koncertnim događanjima. Ja glasam za život i dobru organizaciju i zaštitu lokaliteta.Hedonizam je i dobar ukus
Ako Gdin Laki tic moze izdrzavati i kafic i carsku palatu stvarno je Car, U tom slucaju Gdin Sulajaja
je istorija i trebalo bi ga staviti u istorijski nivo.
Zivela muzika i carska kultura.









