Dejan Stojiljković

Roman mladog niškog pisca Dejana Stojiljkovića „Konstantinovo raskršće” („Laguna”, edicija „Meridijan”), horor priča koja govori o nacističkoj potrazi za mačem Konstantina Velikog u Nišu, istoriji i okultnom potkraj Drugog svetskog rata, sam je sebi reklama. Dobio je nagradu „Miloš Crnjanski” za 2009. godinu, bio je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, a neki kritičari proglasili su ga najvećim iznenađenjem godine.

Uspeh „Konstantinovog raskršća” je i spoj saradnje autora i izdavača u cilju dobrog predstavljanja knjige na internet sajtu (www.konstantinovoraskrsce.com NisCafe.com. Sajt je dizajnirao i uredio Uroš Tošić. Dobar marketinški potez za ovaj roman, koji je od leta imao već četiri izdanja, bio je i nedavno završeni konkurs, posle kojeg su u sali „Pogon” Doma omladine u Beogradu, nagrađena tri spota, u stilu kratkih filmskih trejlera, koji prikazuju sadržaj romana. Spotovi sadrže i upečatljive poruke: „Srbija, Drugi svetski rat. Nacisti su na tragu najveće tajne Konstantina Velikog”, „Zlo je tu, ali to nije jedino čega se treba plašiti…”, i „Sveta relikvija skrivena u čeliku…” i mogu se videti na pomenutom sajtu knjige. Dobitnik prve nagrade je Nenad Dodić, nagrade žirija Ivan Nešić, a Aleksandar Mrzić dobio je nagradu publike.U žiriju su bili Dejan Zečević, Radoslav Zelenović, Robert Nemeček i Đorđe Milosavljević. Cilj konkursa, između ostalog, bio je i istraživanje stavova nove generacije po pitanju shvatanja reklame u kulturi, a pre svega u izdavaštvu. Dejan Stojiljković kaže za naš list da je dobio ideju da svoju ionako filmičnu knjigu reklamira kao film, i da su mu se pre par godina svideli radovi momaka iz Hrvatske, u sličnom stilu.), koji je nastao u saradnji IP „Laguna” i portala

– Imam nameru da za svaku svoju buduću knjigu napravim poseban sajt i spot, mislim da je to dobar i savremen vid reklame u izdavaštvu i da je doslovno za svaku knjigu moguće napraviti isto. Od spotova koji su bili u konkurenciji za „Konstantinovo raskršće” najviše mi se svideo prvonagrađeni, kao i peti po redu, koji nije nagrađen, ali je lepo uklopio animaciju eksplozija i Niške tvrđave. Čujem da će nešto slično za svoje knjige da urade i Slobodan Vladušić i Goran Skrobonja – dodaje Dejan Stojiljković.

Naslovna strana knjige „Konstantinovo raskršće”

Ivan Nešić kaže za „Politiku” da je ovaj roman izuzetno živopisan i da je bilo teško smestiti ga u tridesetak sekundi.

– Koristio sam neke od klasičnih softverskih alata za animaciju, kao što su After Effects i LightWave, uz neizbežnu primenu fotošopa. Spot je kombinacija 3D elemenata i 2D kompozitinga, a sama izrada trajala je nedelju dana. Bio je potreban još jedan dan za montažu zvuka, koji se sastojao od specijalnih efekata, i za koje sam smatrao da više doprinose atmosferi reklamnog spota – objašnjava Nešić.

Na Aleksandra Mrzića, dobitnika nagrade publike, knjiga „Konstantinovo raskršće” ostavila je snažan utisak.

– Dok sam je čitao osećao sam kao da gledam film, a kada sam saznao za „Lagunin” konkurs odmah sam imao ideju za spot. On predstavlja sve događaje u romanu: pretorijansku gardu, sa Hitlerom na čelu, bombardovanje Niša, streljanja, bića noći, kao i mač, za kojim svi tragaju. Ko bude posedovao ovaj mač, vladaće svetom. Jedino što se zna jeste da se mač nalazi u Nišu – kaže Aleksandar Mrzić.

Potez „Lagune” da reklamnim spotovima prikaže knjigu novina je u Srbiji.

Marketinškom politikom srpskih izdavača bavila se profesorka Milena Dragićević Šešić, u kritičkoj analizi koju je uradila za potrebe Radne grupe za analizu, profesionalni razvoj i permanentno obučavanje u izdavaštvu, osnovane pri Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Prema istraživanjima profesorke Dragićević Šešić, marketinška orijentacija u našem izdavaštvu postoji više na teorijskom nego na empirijskom planu.

– U većini izdavačkih kuća istraživanju tržišta ne poklanja se nikakva pažnja, a potpuno su razdvojeni sektori proizvodnje knjige i marketinškog delovanja. Istraživanja pokazuju da se isti oblici promocije, plasmana i prodaje primenjuju za sva dela i sve biblioteke, bez obzira na oblast, žanr knjiga. Takođe, koriste se isti kanali prodaje, kao i najjeftinije mogućnosti promocije (konferencija za novinare), bez obzira na komercijalne ili kulturološke efekte. Teško je dati odgovor na to šta su bestseleri danas u Srbiji i zbog toga što kod nas ne postoji istinsko praćenje prodaje knjiga, a bestseleri su najčešće knjige koje kroz pet-šest godina više niko ne pominje, objašnjava Milena Dragićević Šešić.

„Lagunin” primer može da bude korak ka promeni odnosa prema marketingu u izdavaštvu, budući da je reklamna kampanja za „Konstantinovo raskršće” vođena u skladu sa ciljnom grupom mlađih čitalaca ili korisnika interneta, koji mogu i izvan književnog konteksta da komuniciraju sa omiljenim delom i piscem. Ipak, kod nas je odlična reklama za knjigu i dalje ona: „Kakvu sam sjajnu knjigu juče pročitao…”

Marina Vulićević