Дејан Стојиљковић

Роман младог нишког писца Дејана Стојиљковића „Константиново раскршће” („Лагуна”, едиција „Меридијан”), хорор прича која говори о нацистичкој потрази за мачем Константина Великог у Нишу, историји и окултном поткрај Другог светског рата, сам је себи реклама. Добио је награду „Милош Црњански” за 2009. годину, био је у најужем избору за НИН-ову награду, а неки критичари прогласили су га највећим изненађењем године.

Успех „Константиновог раскршћа” је и спој сарадње аутора и издавача у циљу доброг представљања књиге на интернет сајту (www.konstantinovoraskrsce.com NisCafe.com. Сајт је дизајнирао и уредио Урош Тошић. Добар маркетиншки потез за овај роман, који је од лета имао већ четири издања, био је и недавно завршени конкурс, после којег су у сали „Погон” Дома омладине у Београду, награђена три спота, у стилу кратких филмских трејлера, који приказују садржај романа. Спотови садрже и упечатљиве поруке: „Србија, Други светски рат. Нацисти су на трагу највеће тајне Константина Великог”, „Зло је ту, али то није једино чега се треба плашити…”, и „Света реликвија скривена у челику…” и могу се видети на поменутом сајту књиге. Добитник прве награде је Ненад Додић, награде жирија Иван Нешић, а Александар Мрзић добио је награду публике.У жирију су били Дејан Зечевић, Радослав Зеленовић, Роберт Немечек и Ђорђе Милосављевић. Циљ конкурса, између осталог, био је и истраживање ставова нове генерације по питању схватања рекламе у култури, а пре свега у издаваштву. Дејан Стојиљковић каже за наш лист да је добио идеју да своју ионако филмичну књигу рекламира као филм, и да су му се пре пар година свидели радови момака из Хрватске, у сличном стилу.), који је настао у сарадњи ИП „Лагуна” и портала

– Имам намеру да за сваку своју будућу књигу направим посебан сајт и спот, мислим да је то добар и савремен вид рекламе у издаваштву и да је дословно за сваку књигу могуће направити исто. Од спотова који су били у конкуренцији за „Константиново раскршће” највише ми се свидео првонаграђени, као и пети по реду, који није награђен, али је лепо уклопио анимацију експлозија и Нишке тврђаве. Чујем да ће нешто слично за своје књиге да ураде и Слободан Владушић и Горан Скробоња – додаје Дејан Стојиљковић.

Насловна страна књиге „Константиново раскршће”

Иван Нешић каже за „Политику” да је овај роман изузетно живописан и да је било тешко сместити га у тридесетак секунди.

– Користио сам неке од класичних софтверских алата за анимацију, као што су After Effects и LightWave, уз неизбежну примену фотошопа. Спот је комбинација 3D елемената и 2D композитинга, а сама израда трајала је недељу дана. Био је потребан још један дан за монтажу звука, који се састојао од специјалних ефеката, и за које сам сматрао да више доприносе атмосфери рекламног спота – објашњава Нешић.

На Александра Мрзића, добитника награде публике, књига „Константиново раскршће” оставила је снажан утисак.

– Док сам је читао осећао сам као да гледам филм, а када сам сазнао за „Лагунин” конкурс одмах сам имао идеју за спот. Он представља све догађаје у роману: преторијанску гарду, са Хитлером на челу, бомбардовање Ниша, стрељања, бића ноћи, као и мач, за којим сви трагају. Ко буде поседовао овај мач, владаће светом. Једино што се зна јесте да се мач налази у Нишу – каже Александар Мрзић.

Потез „Лагуне” да рекламним спотовима прикаже књигу новина је у Србији.

Маркетиншком политиком српских издавача бавила се професорка Милена Драгићевић Шешић, у критичкој анализи коју је урадила за потребе Раднe групe за анализу, професионални развој и перманентно обучавање у издаваштву, основане при Министарству културе Републике Србије.

Према истраживањима професорке Драгићевић Шешић, маркетиншка оријентација у нашем издаваштву постоји више на теоријском него на емпиријском плану.

– У већини издавачких кућа истраживању тржишта не поклања се никаква пажња, а потпуно су раздвојени сектори производње књиге и маркетиншког деловања. Истраживања показују да се исти облици промоције, пласмана и продаје примењују за сва дела и све библиотеке, без обзира на област, жанр књига. Такође, користе се исти канали продаје, као и најјефтиније могућности промоције (конференција за новинаре), без обзира на комерцијалне или културолошке ефекте. Тешко је дати одговор на то шта су бестселери данас у Србији и због тога што код нас не постоји истинско праћење продаје књига, а бестселери су најчешће књиге које кроз пет-шест година више нико не помиње, објашњава Милена Драгићевић Шешић.

„Лагунин” пример може да буде корак ка промени односа према маркетингу у издаваштву, будући да је рекламна кампања за „Константиново раскршће” вођена у складу са циљном групом млађих читалаца или корисника интернета, који могу и изван књижевног контекста да комуницирају са омиљеним делом и писцем. Ипак, код нас је одлична реклама за књигу и даље она: „Какву сам сјајну књигу јуче прочитао…”

Марина Вулићевић