Кршевица код Бујановца – Нема сумње да је локалитет Кале – Кршевица код Бујановца, најстарије урбано насеље на територији данашње Србије из четвртог века пре нове ере, један од најважнијих и највећих археолошких ископа ове године у нашој земљи. Потврђујући ову чињеницу, стручњаци из београдског Археолошког института и Народног музеја из Врања и Београда кажу да налази и активност на овом локалитету изнова изненађују и истраживаче и научнике. То му је овог лета обезбедило и посебан статус.

Због тога је, како за наш лист каже Горан Митровић, кустос-археолог врањског Народног музеја, налазиште у Кршевици проглашено археолошким локалитетом од изузетног значаја. Иначе, напомиње Митровић, овогодишњи радови у Кршевици која се налази у једном од најсиромашнијих региона Србије обављени су захваљујући Министарству економије и регионалног развоја. Новац за истраживање које, пак, врше Археолошки институт из Београда и народни музеји из Врања и Београда обезбедило је Министарство културе. Захваљујући конзерваторима, много тога од пронађене керамике моћи ће да се реконструише па ће додатно објаснити начин живота, стандард и навике негдашњих житеља овог, по свему занимљивог, насеља.

– Радове смо започели крајем јула и нисмо прекидали до пре неколико дана. Испод слоја од четири метра појавило се монументално здање бачвастог свода од прецизно клесаних тесаника, са два отвора. Овај резервоар за воду – како га је назвао проф. др Петар Поповић који руководи истраживачким радовима – дугачак је десет а широк шест метара. Иначе, до дна резервоара за воду истраживачи још нису доспели, али је ископано четири метра блата, муља и извађено доста камена, а откривен је и један слој са костима жртвованих коња и паса.

Археолози подсећају да је географ Сабон, који је живео на прелазу из старе у нову еру, записао да су, после петог века пре нове ере и пелопонеских ратова, избегли Грци из Егине и града Менде основали град Дамастион чувен по ковању сребрног новца и извозу тог племенитог метала који су вадили из околних рудника.

Судећи по топонимима у околини Кршевице, било је доста рудника олова и сребра који су се користили од најстаријих времена до Саса, па и касније. Овде је нађен и сребрни новац дамастион. Због тога се и поставља питање да ли је Кале у Кршевици код Бујановца град Дамастион, чије је постојање забележено и описано, али који никада није пронађен. Претпоставка да се Дамастион налазио управо у долини Јужне Мораве засад се не може одбацити. Др Петар Поповић са Археолошког института у Београду и руководилац истраживања вели да на Кршевици постоје елементи који одговарају Дамастиону, али да је истражено тек близу шест одсто овог организованог насеља и да је рано за закључке. Међутим, с обзиром на величину локалитета, овде би наредних година могло да истражује неколико генерација археолога.

На локалитету који има све одлике урбаног насеља живело се луксузно, што потврђује пронађена керамика. По амфорама се види да су вино и маслиново уље допремани са Тасоса и Менде а, заузврат, на југ је путовало сребро.

Иначе, највећи део насеља на овом локалитету налазио се на падинама подно акрополе, а последње три године археолози истражују подножје јер је ту, осим монументалног резервоара за воду, једне сасвим очуване античке грађевине откривен и низ здања, као и масивна обалоутврда, односно бедем уз кршевичку реку. Од настанка насеља прошло је безмало 2.500 година и време је учинило своје. Град је вековима затрпаван, што наносима реке што земљом са брда.

На овом налазишту је откривен и читав низ хлебних пећи, а уз захватни бок резервоара најстарије и потпуно очуване античке грађевине, једине такве код нас – ка падини, откривени су пре неколико дана и питоси, али и велики блокови камена са доста материјала који указују, како веле истраживачи, на остатке значајног објекта који тек треба да се испита. Пронађена је и једна хидрија, као и посуда за вино.

По речима Горана Митровића, кустоса археолога Народног музеја у Врању, за ову годину је обављено планирано истраживање и у наредним недељама радиће се на пројекту превентивне заштите значајног дела локалитета у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша. И – „чекаћемо наредну годину, да се види да ли ће бити обезбеђена средства за даље истраживање”, каже Митровић.

А. Давинић