Специјално за Политику
Рим  –-  Рикардо Луна, директор италијанског издања познатог америчког магазина „Вајерд” (Wired), предложио је да се Интернет кандидује за Нобелову награду за мир, са образложењем да је „Интернет рођен ради мира.Он је отворен, демократски, интерактиван. Веб (информатичка мрежа, прим.) данас је највећа платформа за комуникацију човечанства”. Предлог ће бити изнет Нобеловом комитету већ 1. фебруара у Ослу. Подсећајући на оно што се догодило након недавних избора у Ирану и улогу „мреже” у ширењу и„ослобађању” информација„заробљених” цензуром, Рикардо Луна такође сматра да Интернет може постати „оружје” глобалне наде за благовремено и истинито информисање.

Адвокат и књижевница, Иранка Ширин Ебади  („Нобел” за мир 2003), иако прва потписница манифестаза кандидатуру Интернета за ову престижну награду, ипак наглашава да Интернет такође може бити употребљен у сврху ратне пропаганде и терористичких напада, као што то већ чине талибани и неке друге терористичке групе у намери да привуку бројне присталице. Она напомиње дасе не сме игнорисати чињеница да се Интернет понекад користи и као оруђе да се прошири информација о томе како се праве мале бомбе.

„Ако се он буде користио за успостављање мира, тада ће креирати пријатељство, али, уколико се буде користио на начин да подучи како се праве бомбе, тада он може бити средство за комуникацију људи који захтевају рат”, сматра Ширин Ебади.

Николас Негропонте,угледни професор грчко-америчког порекла и признати компјутерски стручњак, не дели мишљење са иранском нобеловком. Мада признаје да је мрежа опасна, он додаје: „Тачно је да је мрежа конфузна, хаотична, и да постоје многе ствари које не желимо да читамо или слушамо, али то је богатство, а не недостатак. Интернет је инструмент, као што су инструменти и мобилни телефони, које терористи и бандити користе много лакше. Нико,међутим,не каже да су мобилни телефони опасни и да обављени разговори треба да буду на известан начин ограничени”, каже Негропонте.

По његовим речима, ако већ говоримо о негативнимаспектимамреже, најбоље је уопште је не поседовати. „То је исто као када се говори о мрачној страни издаваштва, а истовремено се објављују књиге и новине са страшним садржајима. Или, ако треба да се одрекнемо електронских порука само зато што стижу нежељене поруке”, констатује професор, наглашавајући да је „признање Интернету примереније негонаградаза мир Обами”.

Скора будућност ће показати да ли ће наведена аргументација бити довољна да убеди одбор у Ослу. Уколико Нобелов комитет усвоји наведени предлог, исти ће несумњиво довести до значајног преседана у историјиове институције.