Prokuplje – Ne pamti se da je neko sa juga Srbije, a iz Prokuplja sigurno nije, postigao takve uspehe na svetskoj muzičkoj sceni kao mlada Katarina Bradić. Ona je ovih dana u rodnom gradu „punila baterije”, posle izuzetno otpevane naslovne role u operi „Karmen” Žorža Bizea. Na Međunarodnom festivalu operske muzike u austrijskom gradu Klosternojburgu, koji se tu održava već decenijama, ona je bila jedina Srpkinja, i to u glavnoj ulozi u ovoj popularnoj i zahtevnoj operi. A ta Karmen došla je po pozivu, posle uspeha koje je postigla pevajući uloge za alt i mecosopran u Flamanskoj operi u Antverpenu i glavnih rola u operama „Madam Baterflaj”, „Evgenije Onjegin”, „Priča o Medeji”...
A pevala je Katarina Bradić na muzičkim scenama širom sveta: tri puta u Japanu, šest leta u Americi, pa u Venecueli, Južnoafričkoj Republici, u skoro svim evropskim zemljama. Bili su to uglavnom koncertni nastupi. Pre dve godine posvetila se više operskom pevanju i već postigla zavidan uspeh. Kako se ona iz Prokuplja domogla umetničkih visina o kojima se već u svetu govori i piše sa uvažavanjem?
Nije danas lako operskim pevačima doći i do sporednih, a kamo li do glavnih uloga, o kojima mnogi decenijama sanjaju, izjavila je za „Politiku” ova uvek nasmejana devojka, puna radosne energije. Njoj se posrećilo, misli, i zbog talenta koji ima, ali i zbog istrajnog i mukotrpnog rada.
A sve je počelo još u prokupačkoj osnovnoj školi „9. oktobar”, priča nam, kad je kod nastavnika Svetomira Nikolića Bucka pevala u horu treći glas, zajedno sa dečacima, što je i tada bilo neobično za jednu devojčicu. Posle je završila srednju muzičku školu i muzičku akademiju. Njen nemirni duh, međutim, uvek je gonio dalje, tražio više. Još kao student položila je audiciju za Svetski omladinski hor, sa sedištem u Belgiji, koji je svake godine održavao kamp u drugoj zemlji. Bilo je to baš u jeku bombardovanja Srbije, ali Katarina će u ovom ansamblu pevati još punih šest godina.
Drugo veliko iskustvo, kaže, stekla je po završetku studija, kada se uključila u jednu muzičku grupu iz Mičigena (SAD), sastavljenu od pevača sa svih kontinenata.
 – Ja sam predstavljala Evropu, ali i Srbiju. Išli smo od grada do grada, i tako širom Amerike... Šest meseci. Upoznavali smo mlade, od osnovaca do studenata, sa pesmama, folklorom i običajima. O Evropi se tamo, čini mi se, malo zna, možda samo o Parizu i Londonu. A o Srbiji skoro ništa. Osim našim pesmama, deca su bila oduševljena i kad sam ispisivala njihova imena na našoj ćirilici. A još kad sam im pričala i šta je ajvar, kako se pravi i kako je ukusan, slušali su me sa neverovatnom pažnjom – priča sa oduševljenjem Katarina.
Ta druženja sa muzičkim umetnicima širom sveta otvarala su joj vrata za dalje napredovanje. Tako je, po preporuci jednog Španca, uspela da dođe do Beča na usavršavanje kod uglednog profesora Silvije Grinberg. Potom i na master studije kod Ute Švabe i Birgit Štajnberger, gde je specijalizovala umetničku pesmu (Lied) i oratorijum. I kao što se zna, u Beču se i najčešće postaje pravi i uvaženi operski pevač.
– Uskoro se selim u Berlin. Tamo sam u Dojče operi dobila stalni angažman. Nadam se da ću opravdati poverenje koje mi je ukazano – veli Katarina Bradić. Insistira da napišemo da se odmara „kod svoje kuće”, jer su joj ti trenuci, kad ugrabi vremena da dođe ovamo, najdraži. Dođe da se vidi sa roditeljima i sa sestrom Ksenijom, koja sa ćerkicom skokne iz Kruševca, gde radi kao profesor klavira.
– Za mene su i danas nezaboravne šetnje po prelepom školskom parku i večeri pored Stražavačkog potoka koji teče blizu naše kuće. Ali, i one večeri kad smo sestra i ja, usred bombardovanja, priređivale koncerte za decu iz naselja, njihove mame i tate, deke i bake... Uvek nam je bila puna kuća. To mi, i usred velikog sveta, daje snagu da idem dalje u umetničkom usavršavanju – sa ushićenjem zaključuje mlada Prokupčanka.
D. Borisavljević