Oskarovka Ketrin Bigelou, kao mlada studentkinja umetnosti, 70-ih godina prošlog veka učestvovala je u umetničkim projektima na njujorškoj sceni.

Taj segment vremena, danas poznate filmske rediteljke, dokumentovan je na poseban način u filmu beogradskog umetnika Zorana Popovića„Struggle in New York–Borba u Njujorku”(1976), u muzičko-scenskom nastupu njujorškog ogranka britanske umetničke grupe Art and Language (Umetnost i jezik), s kojom je Ketrin Bigelou tada sarađivala.

U Popovićevom filmu u jednom trenutku Ketrin Bigelou ima dominantan istup u performansu, kako zbog njenog demokratskog imidža u beloj muškoj košulji i džinsu,tako i zbog teksta kojiizgovara,čiji su politički sadržaj sastavili članovi ove umetničke grupe.

Film „Borba u Njujorku” čini 12 separatnih priloga. Osmislili su ih umetnici koji su učestvovali u ovom filmu sa,po sopstvenoj volji,insceniranim nastupimana temu „Umetnost i društvo”.

U filmu su nastupali umetnici različitih biografija, među kojima je ijedan od začetnika konceptualizma, njujorški umetnik Džozef Košut, ili Entoni Mekol poznat po svojim konceptualnim filmovima The Solid Light Films, konceptualista In Bern, kanadski umetnici i sindikalni aktivisti, Karol Konde i Karl Beveridž,umetnici-teoretičari Majkl Koris i Endrju Menard,nemački umetnici Katarina Ziverding i Klaus Metig i autor filma Zoran Popović.

Takođe, film dokumentuje ulični bojkot Vitni muzeja od strane umetnika okupljenih oko „Susreta umetnika za kulturnu promenu”,feministički kriticizam umetnica Teri Berkovic, Rut Račlin i Korin Bronfman…

Ukratko, okosnicu ove filmske priče čine umetnici okupljeni oko pokreta „Susret umetnika za kulturnu promenu”, koji se održavao svake nedelje u „Artist spejsu”, a kasnije u privatnim prostorima, i potrajao je oko godinu i po dana.

Film „Borba u Njujorku” dokumentuje i prisustvo izdavačačasopisa „Foks” (Lisica), tj. njujorški ogranak britanske konceptualističke umetničke grupe Art end Lengvidž (Džozef Košut, Mel Ramsden, In Bern, Majkl Koris, Endrju Menard, Preston Heler), koji su, sa novim saradnicima, tematizovalirazličite sadržaje političkog u modernizmu–kapitalizmu. U istom časopisu objavljen je tekst o Novoj umetnosti u Jugoslaviji čiji su autori bili autorka ovog teksta i umetnik Zoran Popović.

Kategorijalno Popovićev film „Borba u Njujorku” može se objasniti jedino njegovom performativnom formom, zbog čega je ovakav vid filma tada i nazvan „film umetnika”, a čiji je Popović začetnik na srpskoj konceptualnoj umetničkoj sceni i šire, na jugoslovenskoj. Zapravo, projektu konceptualizma, prema čemu su se tada svi morali opredeliti, Popović je prišao preko filma.

Sadržaj teksta koji Ketrin Bigelou izgovara u filmu Zorana Popovića „Borba u Njujorku” glasi: „Nemojmo se pretvarati, veliki deo moći i vladavine u svetu umetnosti u rukama je fašista, na ovaj ili onaj način. Fašistička interpretacija i upotreba visoke proizvodnje na njenom feudu mora da raduje bliske rođake sa samoobjašnjenjem ’proizvođača’. Pitanje: Je li Weltanschauung (nem. pogled na svet, prim. red.)bitno fašistički koncept?”

Tekst je,zapravo,bio odgovor grupe Art end Lengvidž (A & L)na pismo prominentnog nemačkog galeriste, čiji je sadržaj bio povod za jedan od nekoliko tekstova koje su izveli u songovima, u muzičko-scenskom aranžmanu. Galerista iz Kelna, Paul Mainc, tada poznati promoter avangardne umetnosti i njihov diler, u svom pismu upućenom Melu Ramsdenu, na Melovu molbu da ih finansijski pomogne, ’objašnjava’ da zbog nastalih burnih razmimoilaženja unutar A & L više ne želi da sarađuje sa njima: „Nažalost i iskreno nisam u mogućnosti da vam pružim pomoć iz svog sopstvenog džepa. Zaista vrlo mi je žao zbog toga…” itd.

Mali detaljiiz pisma o „mnogo žalosti” postali su dobar povod za akciju, momenat preokreta u umetničku aktivnost kao politizaciju umetnosti: „…a sada za nešto sasvim različito...” kako montipajtonovski glasi njihov muzički performans u Popovićevom filmu. Za izvrsne improvizacije u duhu proto-pank songova zaslužan je Mejo Tompson (klavijature, gitara), osnivač i frontmen grupe Red Crayola, potom je svirao sa rok grupama Gang of Four iPere Ubu. Pored Meja Tompsona,u ovom delu Popovićevog filma nastupaju i umetnici, Mel i Paula Ramsden, prva konceptualna umetnica Kristin Kozlof, Džesi Čemberlein,muzičar, sin poznatog američkog savremenog skulptora Džona Čemberleina, i Ketrin Bigelou koja je tada bila student umetnosti i sa njima je sarađivala.

Zatim, u jednom svom drugom songu – kao odgovor lojalnih članovaA & L na sudbonosni sukob koji se tih dana odigravao unutar ove grupe, nakon čega je i došlo do konačnog raspada njujorškog dela A & L – oštrim komentarom, pod naslovom „Javni govor”(upućenim na adresu Džozefa Košuta, svom, dojučerašnjem važnom članu A & L)Ketrin Bigelou i Mel Ramsden, u duetu, pevaju pomenuti„Proglas”, u kome kažu da „onima koji se ne naprežu i bore... a umesto toga ozakonjuju”, tom besmislu suprotstavljaju permanentnu umetničku proizvodnju „onih koji su angažovani u klasnoj borbi. Klasna borba se zalaže za smisao a ne za buržoasko dobro i zlo”, jer dobro i zlo su „zakriveno-preduzetnički... sa legalnom podrškom države...”

Kopiju filma „Struggle in New York–Borba u Njujorku” otkupila je gradska Komisija grada Beogradaza otkup umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti, 2009, i u vlasništvu je beogradskog Muzeja savremene umetnosti.