Од нашег специјалног извештача

Лајпциг – Први излагачки дан Сајма књига у Лајпцигу протекао је у знаку упознавања са ауторима који су освојили главне награде смотре. Ђерђу Далошу, добитнику овогодишње међународне награде Лајпцишког сајма за европско разумевање (коју су, поред осталих, добили и Александар Тишма и Бора Ћосић), јуче су се придружили добитници награда за најбоље немачке књиге из области белетристике, публицистике и преводилаштва.

Српски штанд, у отменом црно-белом дизајну Филипа Зарића, од самог отварања био је предмет уздаха у интернационалном делу хале 4, где су смештени страни излагачи, а најгласнији у похвалама, како нам је рекао ЛаслоВегел, били су Мађари и Сплићани. На штанду који издалека привлачи пажњу огромним, динамичним принтовима фотографија писаца који званично представљају Србију у организацији Министарства културе Србије – а који су седели и уживо испод њих – Ласло Блашковић, Владислав Бајац, Мирјана Новаковић, Владимир Пиштало, Радослав Петковић, СретенУгричић... у раним поподневним часовима окупило се стотинак званица на пријему у оквиру кампање промоције српске књижевности у Немачкој. Вида Огњеновић,председница програмског одбора за наступ Србије на Лајпцишком сајму књига, на коме ће управо Србија бити земља почасни гост 2011, импресионирана је, каже нам, пажњом коју овај сајам посвећује ауторима. Она је окупљенима представила писце учеснике из Србије, док је Оливер Циле, директор Лајпцишког сајма, подсетио да је ова смотра последњих година посвећена промоцији савремених књижевности из југоисточне Европе. На нашем штанду појавили су се најугледнији немачки слависти, преводиоци и издавачи српских аутора – ту је био и Аустријанац Лојзе Визер, затим амбасадор Хрватске у Немачкој Миро Ковач, те Бора Ћосић, Стеван Тонтић, Драгослав Дедовић, и представница издавачке куће Виктора Калинке који се за следећу годину, после поезије Милоша Црњанског, спрема да објави још два превода његових романа на немачки. Ангела Рихтер, професорка србистике на Универзитету у Халеу, за следећи Лајпцишки сајам превешће Антологију нове српске прозе, каже. Била је ту и Антје Контијус, председница удружења Традуки, групе преводилаца посвећених искључиво промовисању писаца српског језичког подручја.

Алида Бремер, слависткиња и преводилац из Минстера, каже за „Политику” да би Србија требало да има на уму три битне ствари у припремама за наступ 2011 – да припреме и осмишљавање наступа сваког појединог писца почне одмах, да у циљу промоције преведених наслова на сајму 2011. ангажује најугледније немачке критичаре и потруди се да преводи наших писаца буду до тада што присутнији у свим могућим новинама и часописима. Мирко Прља, из Привредне коморе, која је извршни организатор овогодишњег наступа Србије у Лајпцигу, био је у прилици да непрестано размењује искуства са својим колегом из Хрватске коморе Ненадом Враницким.

Расположење српских учесника покварила је вест да је један од њених чланова, писац Владимир Арсенијевић, од јуче у болници, због здравствених проблема, и да му, после акутног напада болова у бубрегу, можда предстоји операција.

У хали 4, која је уз халу 5 жариште најважнијих сајамских догађања, на штанду „Кафе Европа”, представио се јуче пре подне и Ђерђ Далош.Он је био звезда и прексиноћњег гала отварања сајма уприличеног у новом здању лајпцишког Гевандхауса (уз пригодан концерт Бахове музике), на коме су добродошлицу учесницима пожелели Буркхард Јунг, градоначелник Лајпцига, Станислав Тилих, министар – председник Слободне државе Саксоније.

Ђерђ Далош, истакнути мађарски интелектуалац, књижевник и историчар – дисидент из ере комунизма, који деценијама живи у Берлину, евоцирао је успомене на време проведено с обе стране гвоздене завесе, своје личне везе са немачком културом и њеним писцима који су га прихватили и помогли му да почне књижевну каријеру у Берлину. Његова књига „Гвоздена завеса се диже: Крај диктатура у Источној Европи”, за коју је награђен, описује године промене, транзиције, у земљама некадашњег источног блока. Награда му је уручена, поред осталог, за његов „полувековни допринос рушењу Зида, за повезивање Мађарске и Немачке, Истока и Запада, религија, књижевности и историје, прошлости и будућности”.

Овогодишњи сајам књига у Лајпцигу одвија се на простору од 65.000 квадратних метара, учествује близу 2100 излагача из Немачке и света, 1500 гостујућих аутора из Немачке, Европе, Африке. Азије... и више од 2000 новинара. Стотинак књижевних догађаја уприличено је јуче на штандовима и чувеној „Плавој софи”, а исти маратон наставља се све до недеље – под куполама пет дворана и велелепне лучно засвођене „стаклене сале”.

Томе треба додати и стотине других манифестација: јер упоредо са сајмом и широм Лајпцига до краја седмице траје највећа књижевна „журка без престанка” – готово све књижаре, библиотеке, универзитетске сале, цркве, радио-станице, позоришне дворане и други јавни простори домаћини су писцима који читају уживо своју прозу и стихове пред публиком, у оквиру фестивала „Лајпциг чита”.