Trstenik – Književni portret Davida Albaharija bio je glavna tema 26. susreta pisaca u Trsteniku, pod nazivom „Savremena srpska proza”, tradicionalne kulturne manifestacije, koja je održana od 12. do 14. novembra u Narodnoj biblioteci „Jefimija”. Susretima pisaca prisustvovao je i sam Albahari, naš pisac jevrejskog porekla, koji od 1994. godine živi u Kalgariju, u Kanadi, a piše na srpskom jeziku.

Susreti pisaca, inače, otvoreni su temom „U književnom konaku Danka Popovića”, koji su predstavili Mileta Aćimović Ivkov, Miša Đurković i Milosav Đalić. Aćimović smatra da je Popović svojim delima nesumnjivo doprineo emancipaciji srpske kulture i nacionalne misli, dok Đurković u prvi plan izvlači problem moralnih normi srpskog naroda, kojima obiluje pesnički konak Danka Popovića.

U ime domaćina, Narodne biblioteke „Jefimija” , književnik Veroljub Vukašinović je spomenuo najznačajnija dela Albaharija, kao i glavne nagrade (NIN-ovu za roman „Mamac”, Andrićevu za knjigu priča „Opis smrti”, Vinaverovu i Ćopićevu za knjigu priča „Pelerina”…), a potom su govorili književni kritičari Gojko Božović i Mihajlo Pantić, kao i sam pisac. Izvode iz dela portretisanog pisca čitao je dramski umetnik Fuad Tabučić.

Za Gojka Božovića, književni portret Albaharija odlikuje istraživački i modernizacijski duh, njegova uvek uzbudljiva jednostavnost i očuvanje poetike čak i pri temeljnoj promeni teme.

Mihajlo Pantić je istakao da je Albahari jedan od najznačajnijih srpskih prozaista u poslednjoj četvrtini 20. i na početku 21. veka.

Prilog za književni portret Davida Albaharija dao je i sam pisac, koji je ovom prilikom u Trstenik doputovao iz dalekog Kalgarija. Govorio je pisanju, za koje reče da je samo po sebi magično, kao i svako stvaranje, o postmodernizmu kao književnom pravcu koji nema više onu snagu iz sedamdesetih godina prošlog veka i da je, zapravo, došao do svog kraja, postao istorija...

Za pisca, ipak, ostaje aktuelno pitanje smisla poetike i poetike smisla, ali i i cilja književnosti.

– Zahvaljujući čitaocima, nastavljam i dalje da pišem iako sam nekada, kao postmodernistički pisac, verovao da je pisanje za čitaoca pomalo prevaziđeno – odgovara na postavljenu dilemu Albahari.

A na molbu „Politike” da odgovori zašto je odlučio da sa dalekog, severnoameričkog kontinenta, doputuje u Trstenik, na raspravu o srpskoj prozi u maloj varoši, pisac odgovara:

– U Trsteniku sam bio do sada samo jednom, kada je promovisan moj roman „Mamac”, pre desetak godina. Ali, naravno da znam za razgovore o srpskoj prozi, koji se u Trsteniku godinama vode i na kojima svake godine neki pisac bude posebno predstavljen. Nekada davno mislio sam da se to meni nikada neće desiti. Međutim, eto, desilo se. Izuzetno sam zadovoljan i zahvalan kritičarima Mihajlu Pantiću i Gojku Božoviću, koji su o meni govorili, i, naravno, organizatorima što su me pozvali, a za ovakve prilike vredi doputovati ovamo, ne samo iz Kanade nego i iz veće daljine.

Ovogodišnji Književni susreti završeni su okruglim stolom i raspravom o fragmentu u srpskoj književnosti.

Rade Stanković