Трстеник – Књижевни портрет Давида Албахарија био је главна тема 26. сусрета писаца у Трстенику, под називом „Савремена српска проза”, традиционалне културне манифестације, која је одржана од 12. до 14. новембра у Народној библиотеци „Јефимија”. Сусретима писаца присуствовао је и сам Албахари, наш писац јеврејског порекла, који од 1994. године живи у Калгарију, у Канади, а пише на српском језику.

Сусрети писаца, иначе, отворени су темом „У књижевном конаку Данка Поповића”, који су представили Милета Аћимовић Ивков, Миша Ђурковић и Милосав Ђалић. Аћимовић сматра да је Поповић својим делима несумњиво допринео еманципацији српске културе и националне мисли, док Ђурковић у први план извлачи проблем моралних норми српског народа, којима обилује песнички конак Данка Поповића.

У име домаћина, Народне библиотеке „Јефимија” , књижевник Верољуб Вукашиновић је споменуо најзначајнија дела Албахарија, као и главне награде (НИН-ову за роман „Мамац”, Андрићеву за књигу прича „Опис смрти”, Винаверову и Ћопићеву за књигу прича „Пелерина”…), а потом су говорили књижевни критичари Гојко Божовић и Михајло Пантић, као и сам писац. Изводе из дела портретисаног писца читао је драмски уметник Фуад Табучић.

За Гојка Божовића, књижевни портрет Албахарија одликује истраживачки и модернизацијски дух, његова увек узбудљива једноставност и очување поетике чак и при темељној промени теме.

Михајло Пантић је истакао да је Албахари један од најзначајнијих српских прозаиста у последњој четвртини 20. и на почетку 21. века.

Прилог за књижевни портрет Давида Албахарија дао је и сам писац, који је овом приликом у Трстеник допутовао из далеког Калгарија. Говорио је писању, за које рече да је само по себи магично, као и свако стварање, о постмодернизму као књижевном правцу који нема више ону снагу из седамдесетих година прошлог века и да је, заправо, дошао до свог краја, постао историја...

За писца, ипак, остаје актуелно питање смисла поетике и поетике смисла, али и и циља књижевности.

– Захваљујући читаоцима, настављам и даље да пишем иако сам некада, као постмодернистички писац, веровао да је писање за читаоца помало превазиђено – одговара на постављену дилему Албахари.

А на молбу „Политике” да одговори зашто је одлучио да са далеког, северноамеричког континента, допутује у Трстеник, на расправу о српској прози у малој вароши, писац одговара:

– У Трстенику сам био до сада само једном, када је промовисан мој роман „Мамац”, пре десетак година. Али, наравно да знам за разговоре о српској прози, који се у Трстенику годинама воде и на којима сваке године неки писац буде посебно представљен. Некада давно мислио сам да се то мени никада неће десити. Међутим, ето, десило се. Изузетно сам задовољан и захвалан критичарима Михајлу Пантићу и Гојку Божовићу, који су о мени говорили, и, наравно, организаторима што су ме позвали, а за овакве прилике вреди допутовати овамо, не само из Канаде него и из веће даљине.

Овогодишњи Књижевни сусрети завршени су округлим столом и расправом о фрагменту у српској књижевности.

Раде Станковић