Meni

Kultura

Ko su loši, a ko dobri momci

Srpska premijera drame „Milošević u Hagu” scenariste i reditelja Milana Dragićevića, profesora dramske umetnosti na Univerzitetu u Masačusetsu

Iz predstave „Milošević u Hagu”

Kragujevac – U okviru Četvrtog međunarodnog pozorišnog festivala malih scena „Joakiminterfest” preksinoć je u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru izvedena predstava „Milošević u Hagu”. Scenarista i reditelj ovog komada je profesor dramske umetnosti na Univerzitetu u Masačusetsu Milan Dragićević, a u njemu igra dvadesetak američkih glumaca „Serious Play Theater” iz Nortemptona u Masačusetsu. Kuriozitet predstave su „tri vile, veštice i suđaje” koje stare kosovske pesme pevaju na tečnom srpskom jeziku. Muzički kontrapunkt je električna gitara koja, svojim prodornim zvukom nagoveštava i prati najdramatičnije događaje na sceni.

– Ja sam američki državljanin, ali sam Srbin – kaže autor za sebe, odgonetajući jednim delom šta ga je nateralo da se uhvati u koštac sa našom skorašnjom prošlošću i načinom na koji je ona predstavljena američkoj javnosti. – U vestima koje su emitovali američki mediji sve je bilo crno-belo i uglavnom stereotipno, sa unapred utvrđenim pravilima i podelom na loše i dobre momke. S druge strane, Srbi u SAD, i stara i nova emigracija, pokazivali su otpor prema tako režiranoj predstavi. U njihovim očima su se ogledali borbeni stav i neprihvatanje. Zato sam ovaj komad morao da napišem – kaže Dragićević za „Politiku”.

„Milošević u Hagu”, kaže njen autor, nije priča samo o jednom čoveku već i o sudbini jednog naroda. Dragićević Miloševića vidi kao tiranina čije odluke vode Srbe u propast, ali mu daje šansu da pokaže svoj ljudski lik. „Jer, istina nikad nije crno-bela. Ko je u pravu, šta su istina i pravda? Američki mediji se time nisu mnogo bavili a pozorište je pravo mesto da se ta pitanja postave”, veli Dragićević.

Dragićević, dobar poznavalac Šekspira, uvodi u predstavu kategorije strasti i sudbine. Ove dve sile, kao kod Magbeta, Kralja Lira ili Ričarda Trećeg, gospodare i glavnim junakom predstave „Milošević u Hagu”.

Zaljubljeni student, podstaknut vizijom svoje devojke Mire o vođi koji će zaseniti sve prethodnike i okrenuti „točak istorije”, postaje predsednik Srbije. Vlast, moć i potonji događaji – koje ne može da kontroliše što zbog svojih iluzija što zbog nesnalaženja u svetu u kojem vladaju ogoljeni politički interesi – pretvaraju ga na kraju u zatočenika zatvora u Sheveningenu.

Karla del Ponte, u ulozi „nezasite međunarodne pravde”, igra se sa Miloševićem od početka do kraja predstave, a on, ostavljen od svih, jedinu utehu nalazi u razgovoru sa bezbednosnom kamerom u ćeliji. U nedostatku sagovornika koji će ga razumeti, kameri daje ljudski lik i naziva je „Džoni”, pomalo ironično i sa namerom da pokaže kako su Amerikanci krivi za njegovu zlu sudbinu.

– Ovo je priča o transformaciji jednog čoveka, koji iz apsolutne anonimnosti prerasta u tiranina. Ali, sa druge strane, ako se boriš protiv njega, ko ti za pravo daje da koristiš isti model, istu silu, i da sebe nazivaš „milosrdnim anđelom”? Ko ti za pravo daje da bombarduješ jednu zemlju i jedan narod, 78 dana? To pitanje u Americi niko nije postavio. Ja sam morao da ga postavim u predstavi – kaže Dragićević, objašnjavajući idejnu potku drame.

Najteži zločin kojim se autor bavi i koji u predstavi zauzima centralno mesto jeste bombardovanje zgrade RTS-a i pogibija 16 nedužnih novinara. Paralelno sa dešavanjima u ćeliji i sudnici, na sceni se odvija kosovska drama. Devojčica Jelena iz Velike Hoče, koju je Milošević okumio tokom svoje prve posete Kosovu i Metohiji, u odmazdi Albanaca po završetku bombardovanja gubi brata Jovana i ujaka Radeta. Albanci su joj prethodno ubili oca i majku. U insceniranom susretu sa Miloševićem u zatvorskoj ćeliji Sheveningena, ona od njega traži odgovore. Glavni junak je i ne prepoznaje, kao što je zaboravio i gde je, i kako je, i zbog čega je došlo do tragedije. Naslućujući razmere nesreće on umire od srčanog udara…

Brane Kartalović
objavljeno: 14/10/2009

Poslednji komentari

Aleksej Masnikosa | 14/10/2009 19:39

Иако господин Драгичевић и сам помало гледа
на ствари са америчке стране,његов пројекат ми
звучи одлично.Можда би требало размислити
о финансирању играња представе,не само у Србији
и САД,него и многим другим земљама,нарочито
западне Европе.

emigrant  | 15/10/2009 17:03

Milosevic "tiranin"? Pa to je jezik americke propagande. Za vreme Milosevica, Socijaliste, u Beogradu se izdavalo vise dnevnih novina od broja dnevnih novina u Njujorku i Cikagu zajedno, i sve su bile opozicione! To nije tiranija, vec demokratija, po svim merilima. Zgradu RTS nije gadjao Milosevic vec NATO. Slabicima je lakse da se zale na lokalnog vodju, nego da kritikuju SAD u koju su jos uvek zaljubljeni! Ovaj profesor nije patriota, patriote bi optuzile Klintona i Olbrajt, da to naivni Amerikanci shvate, a ne da ocrnjuje zrtvu agresije.

komentar gledaoca | 18/10/2009 22:48

Gospodo, ja sam gledala predstavu i tvrdim da ovaj g.Profesor jeste optuzio NATO za pocinjene zlocine i to jasno i glasno kaze u predstavi pa smatram da netko ko je na ovakav nacin doziveo i ispricao pricu o desavanjima u Srbiji deveteseti moze biti samo patriota i rodoljub.
Predstavu treba videti pa o njoj suditi.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije