Култура
Крагујевчани с луткама крећу у свет
Позориште за децу Крагујевац путује у Шангај на престижни Међународни луткарски фестивал „Златна магнолија”
Крагујевац – Позориште за децу Крагујевац, најмлађе у Србији, на јесен путује у Шангај. У једном од највећих и најбољих кинеских позоришта за децу, у оквиру другог Међународног луткарског фестивала „Златна магнолија”, од 11. до 18. октобра, ансамбл нашег позоришта одиграће представу „Храбри оловни војник”, у режији бугарског драматурга Тодора Валова.
Фестивал „Златна магнолија” један је од најпрестижнијих у свету, а крагујевачко Позориште за децу добило је позив да учествује због дугогодишње и успешне сарадње са шангајским, али и другим кинеским луткарским сценама.
Формирање луткарске сцене у оквиру позоришта, основаног првог октобра 2002, није ишло лако, иако је Крагујевац још од 1994, додуше са прекидима, словио за узорног домаћина луткарског фестивала „Златна искра”. Позориште није имало свој простор, било је без глумаца, без фундуса и, наравно, недостајао је новац.
Онда се, како прича за „Политику” директор Позоришта за децу Крагујевац Зоран Ђорић, појавио господин Љу, саветник за културу амбасадора Кине у Србији.
– Ми га сад зовемо Љу Ба, односно Љуба. Срели смо се са њим пре шест година, на једном пријему у амбасади. Предложио нам је да сарађујемо са шангајским позориштем за децу. Тада нам је то било далеко, јер то позориште има огромну зграду и 300 запослених. Но, нисмо се уплашили. Они су 2006. наступали на нашој „Златној искри”, а ми ове јесени путујемо у Шангај да на једном од највећих фестивала у свету покажемо колико вредимо – каже наш саговорник.
Предстојећи одлазак за Шангај није први „излет” крагујевачког Позоришта за децу у свет. Прошле године су гостовали у Чен Чоу, главном граду централне кинеске провинције Хо Нан. Био је то први наступ једног европског позоришта у том делу најмногољудније земље света.
Крагујевачко Позориште за децу годинама успешно сарађује и са луткарским уметницима из суседне Бугарске. Осим Тодора Валова, представе су овде режирали Веселка Кунчева и Веселин Бајден, а лутке и сценографију креирале Стефка Кјувлијева, Маријете Голомехова и Емилина Гогева.
– Луткарство је у Бугарској традиција, а луткарске сцене су тамо праве уметничке институције. Зато нам је била потребна њихова помоћ – објашњава директор Ђорић.
Живомир Јоковић, познати редитељ и један од оснивача Позоришта лутака „Пинокио”, укључен је у рад Позоришта за децу Крагујевац од самог његовог оснивања. Његов допринос је за нас немерљив, тврди директор најмлађе луткарске сцене у Србији, који напомиње да се Позориште за децу Крагујевац, иако сада има свој ансамбл и једну од најмодернијих сала у земљи са 314 места, још увек суочава са низом проблема, пре свега финансијским.
– Нас финансира локална управа, а фестивал „Златну искру”, из кога се, заправо, изродило наше позориште, помаже и Министарство културе. Опрему смо, међутим, морали да набављамо из сопствених прихода, а они нису велики. Улазнице за „Златну искру”, чије представе сваке године погледа око 6. 000 малишана, бесплатне су. На сталном репертоару имамо 14 представа, али у једној сезони, у просеку, „избацимо” тек две премијере. Можда је за ширу јавност то непознаница, али они који се баве овим послом знају да су луткарске представе често скупље од драмских – наводи Ђорић.
-----------------------------------------------------------
Спас траже у „умрежавању”
Проблем слабашне продукције, с којим се, мање или више, суочавају сва позоришта за децу у Србији, могао би, међутим, да буде превазиђен већ ове сезоне. Параф на Протокол о сарадњи, потписан јуна ове године, ставили су директори позоришта из Крагујевца, Суботице, Новог Сада, Зрењанина, Земуна и Ниша, а ускоро би требало да им се придружи и позориште „Душко Радовић” из Београда. Реч је о својеврсном „умрежавању” позоришта за децу, која ће убудуће, како најављује наш саговорник, размењивати своје представе.
Бране Карталовић









