Територија предузећа Житомлин на доњем Дорћолу, као и велики потез у Луци Београд, од Чеоних хала, преко Полигона тешких терета до Управне зграде Луке, биће од 25. до 29. маја место где ће се одржати Миксер фестивал креативности, и, према речима архитекте Маје Лалић, једне од оснивача овог фестивала, пример како Београд може да изгледа током целе године.

Ангажманом културне организације „Миксер”, у Београду су поред бројних међународних изложби и предавања из области дизајна и архитектуре протеклих година организована и гостовања врхунских имена у области архитектуре и дизајна, попут Рема Колхаса, Константина Грчића, Карима Рашида, Даниела Либескинда…

Фестивал креативности биће један од амбициознијих и комплекснијих пројеката који се последњих година организује у региону, са намером да предузетници препознају уметнике, а да уметници препознају оне продуценте и предузетнике који знају да цене таленат и идеје.

– Недеље архитектуре, недеље дизајна, музички фестивали, дебате… све то постоји у нашем граду, али ово је прилика да се остваре међусобни додири, комуникација, да се домаће стваралаштво контекстуализује у оквиру глобалних кретања, евалуира и усмери. Циљ интердисциплинарног фестивала „Миксер” јесте да повеже људе различитих професија и способности, различитих генерација и културних контекста. Од дизајна, преко музике до дебата и перформанса, „Миксер” ће обухватити највиталније делове глобалне културне сцене – довести је у Београд и суочити са најкреативнијим, најпредузетничкијим сегментом културне сцене Србије и региона. Повезивање уметника са мислиоцима, дизајнера са извођачима, предузетника са креативним талентима, а све њих са културном јавношћу – даће нову динамику београдском културном животу, у коме су многе професије међусобно „ограђене”. „Миксер” ће показати примере иновативних форми реализације замисли које често остају само у главама креативаца – каже Маја Лалић.

Миксер фестивал представља широку платформу, односно пројекат са визијом развоја Београда као регионалног центра културе. Према речима Маје Лалић, ова манифестација базира се на концепту креативног града чији се нуклеус рађа у индустријској зони београдске луке, откривајући јавности просторе који су изгубили своју некадашњу функцију, али који пружају неслућене могућности за иновативно савремено коришћење.

– Идеја о реанимацији посусталих индустријских ресурса из периода социјализма у културне сврхе опсесија је сваког нашег креативца. Успешних светских примера креирања културних „хуб-ова” у бившим индустријским комплексима има на претек. Миксер фестивал ће бити први реализован пример активације објеката нашег индустријског наслеђа овако великих размера. Надамо се да ће „епицентар” у Луци позитивно утицати и на развој доњег Дорћола који је већ стекао репутацију креативне четврти и у којој Миксер фестивал успоставља мрежу својих секундарних локација, као што су концепт радња Супермаркет, салони Кубо и Компресор, кафеи Централа и Пастис, продајни салони младих српских модних дизајнера… – објашњава Маја Лалић.

О томе колико је током последње деценије Београд редизајниран, наша саговорница каже да под „редизајном” главног града не подразумева само његово физичко улепшавање.

„Од „упегланих” фасада много вреднији су ми помаци у иновативним садржајима и новим концептима, од културних институција до ресторана. Не радују ме превише увозни модели и појава ’ланаца’ кафеа и продавница који чине да главна улица у сваком европском граду изгледа исто. Поздрављам оригиналне примере домаће креативности и пројекте као што су културни центар „Град” испод Бранковог моста, или концепт радња Супермаркет у чијем сам настајању и сама учествовала. То су места која су освежила нашу културну, ресторанску, клупску понуду и достојна су да се нађу у Водичу кроз Београд „Њујорк тајмса”, што се и догодило” – каже Маја Лалић.

На питање у ком сегменту дизајна су наши ствараоци направили највећи пробој на светској сцени, наша саговорница одговара да у готово свим гранама имамо примере којима можемо да се дичимо:

Марек Ђорђевић и Саша Лакић су позната имена у аутомобилској индустрији. Мирко Илић и Славимир Стојановић су узори графичких дизајнера и ван граница земље. Роксанда Илинчић је само један од наших многобројних модних креатора чије моделе објављује Вог.

„На жалост, тај пробој на светско тржиште није изнела наша индустрија. Ђорђевића није прославио „Заставин” аутомобил, Роксанду неки домаћи модни бренд. Ови појединци су се сами одважили на каријере ван земље. Ретко ћете чути за светски подвиг нашег дизајна који потписује домаћи инвеститор и произвођач… Ту лежи и проблем неконкурентности наших производа на светском тржишту. Колико талената седи неупослено, а колико лошег дизајна се производи у домаћим фабрикама и радионицама”, истиче Маја Лалић.