Истраживања и ископавања у манастиру Студеница почела су пре скоро шездесет година, одвијала су се испрекидано и углавном су била у вези с рестаураторско-конзерваторским радовима. Обимна археолошка анализа, са циљем да се комплетан комплекс испита, почела је 1989. Посао је због познатих догађаја обустављен 1996. и настављен тек 2010. Прича коначно добија епилог: најкасније до почетка октобра ове године велики подухват биће окончан, посетиоцима су већ доступни остаци Ктиторске резиденције, пронађене током ископавања, док ће широј јавности бити представљена и монографија с резултатима свих истраживања, почев од 1952. године.

Како за „Политику” објашњава др Марко Поповић, руководилац археолошких истраживања у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе, током претходне две године разматран је северни део Студеничке порте и резултати су више него занимљиви.

– Испод високих слојева земље и насипа који су се на том простору таложили столећима, откривени су остаци две велике грађевине, камених зидова, понегде високих и до три метра. Прва је тридесет метара дугачка, десет широка, наслоњена је уз обимни бедем манастирског комплекса, а друга је прислоњена уз њу, величине десет пута десет метара. Откриће велике конструкције у почетку је било огромно изненађење, јер она потпуно одступа од уобичајеног облика манастирских здања и конака (који су обично мањи) и налази се на месту где су често биле смештене такозване келије – прича Поповић и наставља:

– Кад су све анализе завршене закључили смо да је реч о Ктиторској резиденцији из периода грађења манастира, односно времена Стефана Немање и његових најближих потомака, који су у њу сваке године долазили, ходочастећи о великим празницима. Већина наших манастира није сачувана у довољној мери да бисмо могли тачно да лоцирамо где се такве резиденције налазе. Овде у Студеници смо то успели. Реч је о најнижем делу резиденције, односно сутерену, у који већ може практично да се ушета. Цела горња двоспратна конструкција била је дрвена, у складу са стамбеном архитектуром средњег века у Србији, где су грађевине биле или целе од дрвета или у комбинацији – пола у камену, а пола у дрвету. Она, очекивано, није очувана.

Како открива Поповић, ову резиденцију користио је, између осталих, и краљ Милутин, који је обновио Студеницу, саградио цркву Светог Јоакима и Ане, подигао конак с југоисточне стране и реконструисао трпезарију. Шта се с грађевином дешавало од средине 14. века, није потпуно познато. Дрвена грађа је пропадала, простор је остао празан и на том простору у 16. веку никао је мали конак, који је 1620. страдао у пожару. Управо је засипање терена, које је уследило, заслужно за очуваност самих зидина.

Поповић додаје да покретног археолошког материјала има мало и да углавном постоје налази из поменутог конака, као што су остаци једног луксузног бронзаног висећег свећњака. Истовремено тече и обнова фресака, којом такође руководи Републички завод за заштиту споменика културе, а завршене су и демонтажа дрвеног иконостаса из прве половине 19. века и реконструкција оригиналног мермерног иконостаса, који се управо монтира. Даља истраживања према истоку, до Параклиса Светог Димитрија, где су откривени прави манастирски конаци, биће завршена крајем септембра. 

----------------------------------------------

Монографија „Маглички замак”

Интимно интересовање нашег саговорника за тврђаву Маглич (двадесет километара јужно од Краљева, у Ибарској долини) која се увек види када се путује ка југу и која представља најтипичнији пример замка у српској средњевековној архитектури, биће преточено у још једну монографију.

– Пре више од тридесет година на том простору обављена су велика археолошка истраживања и Завод за заштиту споменика културе у Краљеву извео је тада и обимне радове на обнови бедема. Нажалост, сви резултати остали су непубликовани. Подухватио сам се посла да ту документацију извучем, пронађем материјал, све обрадим и напишем монографију. Рукопис се припрема за штампу, најкасније до краја марта под називом „Маглички замак” он ће бити и објављен, у издању Археолошког института САНУ.