Предузеће за издаваштво, трговину и маркетинг „ИПС медија два д.о.о.” нови је власник издавачке куће „Просвета”, куповина је обављена за 3 милиона и две стотине хиљада евра, а ИПС је био једини преостали понуђач на тендеру. У издавачким круговима ова вест није дочекана са одобравањем, будући да издавачи најбоље знају колико им ИПС дугује. Овај „водећи увозник и диструбутер књига, музичких издања, декоративног, путног и другог програма”, према неким проценама дугује појединим издавачима у просеку по више милиона динара, многи су своје књиге повукли из ИПС-ових књижара, а неки су чак путем судских спорова повратили део свог новца. Питање које смо постављали и пре завршетка продаје „Просвете” јесте како ће другорангирана, и једина преостала фирма на тендеру, допринети опоравку „Просвете” када су и „јачи играчи” одустали. Иначе, ИПС је недавно постао власник капитала и издавачке куће „Рад” из Београда, за 126 милиона динара, већ у првом аукцијском надметању.

Дејан Папић, власник „Лагуне”, каже за себе да је један од ретких издавача који се не плаше да причају о својој сарадњи са ИПС-ом, због тога што су још почетком ове године „Лагунине” књиге повучене из ИПС-ових књижара.

– Егзактни подаци показују да је наша продаја унапређена од прекида сарадње са ИПС-овим књижарама. Сналазимо се врло добро и без њих, отварамо књижаре на местима где су некада били бутици, а почетком септембра отворићемо у СКЦ-у велику књижару у којој ће бити заступљене књиге свих издавача. Успели смо да се са ИПС-ом изборимо да дуг од шест милиона динара смањимо на 600 хиљада динара. Можда би било боље да разговарате са издавачима којима ИПС дугује много више – каже Дејан Папић за „Политику”, коментаришући даље „удруживање” ИПС-а и „Просвете”:

– Време ће показати ваљаност ових догађаја, мада мислим да је то врло лоше решење. Већина издавача пита се који је мотив ове куповине, када и један и други издавач за сада имају мало економске оправданости да се удруже. Разговарао сам са људима који су после детаљног прегледа дуговања „Просвете” одустали од њене куповине, међутим, постоје предности приватизације ове издавачке куће, због тога што ћемо сада моћи да наплатимо нека дуговања која су предмет судских спорова.

И неки мањи издавачи повукли су своја издања из ИПС-ових књижара, и ретки су они који желе да говоре о томе. Борислав Пантић, директор „Чаробне књиге”, коментарише за наш лист сарадњу са ИПС-ом, као и куповину „Просвете”.

– Држава је продала „Просвету” ланцу књижара који има врло лошу сарадњу са издавачима. Мислим да краткорочно неће бити позитивних резултата те продаје. Иначе, своје књиге повукли смо из ИПС- ових књижара када смо схватили да је тешко наплатити дуговања тако великог књижарског ланца, и да је временом то све теже, што знатно блокира рад фирме. Сарадњу са ИПС-ом обновићемо само уколико у будућности пружи чврсте гаранције да ће пословати озбиљно – објашњава Борислав Пантић.

-----------------------------------------------------

Смањиће дугове

Дејан Пантовић, директор ИПС-а, рекао је јуче за наш лист да му је изузетно важно да ентузијазам са којим ИПС улази у сарадњу са „Просветом” буде схваћен на прави начин, а не као некакво рушење српског издаваштва.

– Важно је да је „Просвета” приватизована и да је заустављено њено даље пропадање, да ће бити обновљене њене едиције и капитална издања. Мислим да је добро што је купац „Просвете” баш ИПС, водећи књижарски ланац, који већ 15 година омогућава читаоцима упознавање са актуелним издањима. Дуговања постоје, али она су последица еконономске кризе и пада промета књига, и та дуговања тежимо да смањимо у што краћем року – рекао је Пантовић.

М. Вулићевић