Чему се нада „обичан” човек са Западног Балкана, најчешће политички и културно дезоријентисан, прецизно одговара пројекат под називом „Лоби културе”, у оквиру којег је, у току прошле године, интензивно сарађивало седам уметничких организација из овог региона; између осталих и „КИОСК платформа за савремену уметност” из Београда, Културни центар Линдарт из Тиране, Галерија Мирослав Краљевић из Загреба, сарајевски Центар савремене уметности и други.

Реч је о подухвату који је остварен на основу разговора седамнаест уметника из региона са становницима градова Србије, Хрватске, Косова и Метохије, Босне и Херцеговине, Албаније и Македоније, а поводом питања: Шта мислите да ће се променити или нестати у Вашем свакодневном животу када Ваша земља уђе у Европску унију? Тако је створена једна жива архива фотографија испитаника и њихових размишљања, која ће у будућности бити драгоцено подсећање на специфичан тренутак у историји овог простора. Архива је доступна на званичном вебсајту пројекта www.theculturelobby.com, а у форми књиге биће представљена широм региона Западног Балкана и у Европској унији током ове и следеће године.

У разговору са Милицом Пекић, историчарком уметности и кустосом овог пројекта, сазнајемо да су људи у својим одговорима углавном били заокупљени проблемима могућег губитка идентитета и традиције, питањима глобализације, очувања породице, економије, екологије.

Организатори су били вођени идејом да се друштвени проблеми не могу решити пре него што буду препознати, и да мало ко пита грађане шта мисле. Уметници који су учествовали у истраживању су Рајан Тејлор, аутор вебсајта, затим Имрана Капетановић, Амер Капетановић, Лазар Пејовић, Нивес Сертић, Доријан Колунџија, Астрит Ибрахими, Небојша Слијепчевић, Љупчо Темелковски, Александар Гроздановски, и други.

Иначе, Милица Пекић је један од оснивача КИОСК платформе за савремену уметност, и од 2002. године активно је укључена у креирање, развој и курирање КИОСК пројеката. Завршила је програм „Европска диплома за културни менаџмент”, као и програм Владе САД по називом „Менаџмент у култури, извођачким и визуелним уметностима у САД”.

– Придруживање Европској унији горућа је тема у земљама нашег региона, и због тога смо тежили да добијемо субјективна мишљења о томе како ће овај процес утицати на њихов свакодневни живот, а нарочито да ове субјективне ставове учинимо узајамно видљивим суседима на Балкану. Циљ овог истраживања био је и успостављање дијалога између ЕУ и ових земаља. То је и бележење садашњег тренутка транзиције за неке будуће генерације – каже за наш лист Милица Пекић.

Додаје, затим, да истраживање „Лобија културе” показује да се у овом делу Европе често мешају и поистовећују појмови глобализације и придруживања ЕУ.

– Што је земља ближа придруживању, скептицизам је већи, као на пример у Хрватској, где је присутан страх од асимилације, економске кризе и губљења идентитета. У Србији смо добили и позитивне и негативне одговоре, док су у Албанији грађани били врло оптимистични поводом идеје о придруживању, мислећи да ће тако сви њихови проблеми нестати. Ипак, различите одговоре давало је албанско и српско становништво на Косову и Метохији. Људи који живе у Косовској Митровици надали су се да ће коначно моћи слободно да прелазе мост, да слободно живе и крећу се. У деловима региона где и даље постоје озбиљне тензије између различитих етничких група, постоји нада да ће процес европеизације решити сукобе – објашњава Милица Пекић, уз напомену да се „Лоби културе” не бави политиком или државним границама, већ мишљењима људи.

– У градовима БиХ Европска унија поистовећена је са свим оним иностраним организацијама које су активне још од потписивања Дејтонског споразума. Неки одговори су гласили: „Ех, шта ће да се промени, ЕУ је у Босни већ петнаест година и ништа се није променило, јад и биједа”. У Босни је прилично депресивна ситуација. Македонци се радују уласку у ЕУ, али имају проблема због назива државе, као и мањина, истиче Милица Пекић, од које сазнајемо да је као посебна тема у истраживању била дефинисана бивша Југославија, која као таква може и да се изабере на вебсајту.

– Одговори на ово конкретно питање кретали су се у распону од носталгичних до критичких. Било је и одговора да ЕУ покушава да уради исто оно што је урадио и Тито, који је направио унију мањих земаља на Балкану – додаје наша саговорница.

Поред фотографија и одговора испитаника, резултати истраживања садрже и ГПС координате свих посећених места, тако да је заинтересованим грађанима омогућена накнадна посета и провера онога што се јесте или није променило уласком у ЕУ. За сада, пројекат и сам путује, да би био доступан што већем броју људи.

– Изложбе „Лобија културе” биће приказане у Загребу, у септембру, и у Сарајеву у октобру, а крајем године планирана је презентација читавог пројекта у Лондону, где би у ствари био успостављен дијалог између чланица ЕУ и нашег региона. У плану је и представљање у Бриселу, као и у другим земљама Европе – објашњава Милица Пекић, подсећајући на то да је велика инсталација Доријана Колунџије показала избор више од седамдесет фотографија пројекта, у мају, у Центру за културну деконтаминацију. Изложбе су се селиле у Скопље, Тирану, Приштину, уз дебате и коментаре резултата пројекта експерата из различитих области. Фотографије и одговори на питања затим су се могли видети и у градском превозу Београда, Новог Сада, Суботице, Крагујевца, и Ниша. Овај пројекат остварен је у оквиру програма Креативна сарадња Британског савета,а партнерски су учествовали и Фонд за отворено друштво, Европска културна фондација, Балкански фонд за демократију, Европски фонд за Балкан, Град Београд, Швајцарски програм за културу.

Марина Вулићевић

-----------------------------------------------------------

Лажу ме од када сам се родио

Име: Дино Иванчић

Године: 34

Занимање: професор Повјести и италијанског језика

Плаце: Сплит, Хрватска

Одговор: Можда ће корупције нестати… Бит ће мало сређенија држава и то је то… У свакодневном животу, људи ће и даље ићи на каве… Баш и не очекујемо неке велике промјене јер лажу ме од када сам се родио; прво они, па ови ’вамо, па они тамо, па зашто бих вјеровао онда сад и Европској унији.

(У наредним бројевима „Политике”, на овим страницама представљаћемо вам одговоре становника Западног Балкана на питање: „Шта мислите да ће се променити или нестати у Вашем свакодневном животу када Ваша земља уђе у Европску унију?”)