Grad Penafile u Portugaliji biće 19. maja, na Međunarodni dan muzeja, domaćin prestižnog evropskog izbora na kome će i Srbija, prvi put u njenoj dugoj muzejskoj delatnosti, imati zapaženo mesto – njen mali muzej stigao je u samo finale izbora. Muzejski forum Evrope, naime, tada proglašava „Evropski muzej godine”, a u najužem krugu nominovanih je Muzej iz Prijepolja, najmanji i najmlađi u Srbiji.

Direktor prijepoljskog muzeja Slavoljub Bato Pušica (60), istoričar, već 19 godina je na čelu te ustanove, i najzaslužniji je za ovo smelo nadmetanje u žestokoj konkurenciji 46 muzeja iz evropskih metropola. Pušica je, praktično, duša i srce te ustanove, u kojoj je, uz etnologa, jedini muzejski stručnjak, među samo šestoro zaposlenih. Vredne poduhvate podržane od Ministarstva za kulturu – a mnogo ih je u radu muzeja osnovanog 1991. godine – nosio je na svojim leđima: pisao projekte, tragao terenima limske doline, zorom ustajao i u dotrajalom „jugu” neumorno vozio i vodio po bespućima akademike, istraživače i majstore, obnavljao propale spomenike, organizovao dešavanja u ustanovi… Ovih dana, umesto da se u miru sprema za istorijski događaj u Portugaliji i svoje desetominutno obraćanje pred 300 najkompetentnijih muzejskih stručnjaka iz sveta, preokupiran je traganjem za spomenicima po vrletima Goleša kod Priboja, redovnim direktorskim zaduženjima, organizacijom postavki Muzeja Vojvodine i dela Mehmeda Slezovića u Prijepolju...

Šta je sudijama Evropskog muzejskog foruma predstavljeno kao najvrednije iz rada muzeja kad su u oktobru posetili ustanovu i otišli zadovoljni, uvrstivši vas potom u finaliste?

Kad sam pre četiri godine, kao predsednik IKOM-a Srbije, u Parizu pročitao uslove konkursa za izbor „Evropskog muzeja godine”, dotle smatrajući da je to nemoguća misija za ma koji naš muzej, video sam ipak, da neke zahteve Muzej iz Prijepolja već ispunjava: projektima, opremljenošću po najzahtevnijim standardima, multikulturalnošću, bogatstvom dešavanja. Prošle godine poslao sam obimnu dokumentaciju na konkurs za tu nagradu. Prvo su nas obavestili da smo postali jedan od 46 kandidata, pa su sudije iz Liverpula dolazile da navode provere, a sada smo već u vrhu, na ponos kulturi Srbije. Osećamo se kao pobednici, bez obzira na to ko će 19. maja u Penafileu pobediti. Najvrednije što smo predstavili jeste naš višegodišnji projekat „Na svetim vodama Lima”, u okviru koga na velikom prostoru jugozapada države, pa i šire, popisujemo i zaštićujemo sve spomenike: rimske, vizantijske, pravoslavne, islamske. Zahvaljujući tome obnovili smo manastire Davidovicu i Kumanicu, obavili arheološke radove na Jusovića kuli i lokalitetu Musala, završavamo zaštitu varoške Kuće Jusufagića, otkrili smo malo poznate crkve i džamije od Prokletija ka Pešteri, radili i na crkvi Uroševici i porušenoj džamiji u Raduliću kod Berana. Te značajne projekte predstavljao sam po svetu, govoreći o njima u Beču, Parizu, Šangaju. Takođe, u muzeju smo poslednjih godina organizovali niz vrhunskih izložbi: od velike izložbe na oproštaju Vlada Divca, do postavki dela Paje Jovanovića, Šumanovića, Lubarde i drugih. Predstavili smo naš muzej 1998. u Bernu i 2008. na Korzici, ugostili smo postavke Zemaljskog muzeja iz Sarajeva, iz Hrvatske, Cetinja, Banjaluke. Država je iz NIP-a u modernizovanje našeg muzeja izdvojila minulih godina oko 50 miliona dinara.

Koliko izražena multikulturalnost ima udela u uspehu ustanove?

Multikulturalnost je veoma bitna, naravno, jer mi nikada nismo pravili razliku među spomenicima, radili smo i na pravoslavnim, i na islamskim, i na rimskim svetinjama. Za nas je svaki značajan, bez obzira na to kojem narodu pripada, s tim što se držimo prioriteta prema vrednosti i starosti spomenika. Eto, promovisali smo pravoslavlje obnovom manastira Davidovica i Kumanica, a nakon rata u Bosni prvi pokrenuli seriju predavanja o islamu kao svetskoj religiji, radi boljeg razumevanja i suživota na ovim prostorima. Nastojimo i da razvijamo veze među muzejima u državama regiona, što je takođe primećeno.

Ima li potajnih nada da bi Prijepolje moglo uskoro dobiti nagradu „Evropski muzej godine”?

Nezvanično, u nekim pričama pominju nas kao moguće favorite za tu nagradu, ali o tom – potom. Važno je da se svetu predstavimo, da Prijepolje uz Belog anđela, Vlada Divca, Valtera… bude prepoznatljivo i po svom muzeju. I ne samo Prijepolje, nego da predstavimo i Srbiju, našu kulturu i muzejsku struku.