Meni

Култура

Мистерија трпезарије у Манасији

Велики систем спољних бедема, посебно утврђење, специфично за српску средњовековну војну архитектуру, коју има овај манастир, друга је његова необичност

Почетак радова на обнови трпезарије Фото М. Димитријевић

Деспотовац, Манасија–Уобичајено је да манастири имају трпезарије. Тако је има и манастир Манасија. Али није уобичајено да она буде слободно-стојећи објекат, невезан за оградни зид, уз то толико велики колики је пре много векова саграђен у порти ове светиње. Они који су прошле године започели радове на њеној обнови постављају себи исто питање које су им, приликом посете овом манастиру на прелиминарној листи Светке баштине, поставили и новинари – крије ли она неку тајну, аутентичну намену, данас нама недокучиву.

– Можда је крије. То је мистерија, трудићемо се да је откријемо – оставља нас у недоумици Гордана Симић, архитекта Републичког завода за заштиту споменика културе, показујући на почетку обиласка изузетно велику конструкцију, димензија 38 пута 16 метара, која је могла да прими чак неколико стотина људи.

Унутар комплекса – тишина. Унутар конака – цвеће. Манастир је од 1954. године женски, што му даје посебно топао тон. Тим пре, следеће упада у очи: велики систем спољних бедема, посебно утврђење, специфично за српску средњовековну војну архитектуру, с којом неупућени могу да се упознају само још на овом месту, када је наша земља у питању. Управо су ти бедеми друга необичност Манасије.

– Овакав систем одбране зачет је у Крушевцу, примењен у Београду, дошао до пуног изражаја у Манасији, да би се после појавио и у Смедереву – каже Марко Поповић, председник Комисије за споменике од изузетног значаја, па даље детаљније објашњава:

– Ова дупла фортификација, којом манастир практично може сам да се одбрани, јер је грађен као манастир-тврђава, подразумева главни бедем с кулама. Њих има дванаест, међу којима се издваја такозвана Деспотова кула – права кула последње одбране. Постоје и одбрамбени балкони, такозване машикуле, има их 139, као и посебно брањени простор који називамо мали град, а где су, верујемо, становали браниоци. Испред овог бедема налази се још један нижи, спољни зид, а испред њега зидани ров. Систем занимљив и стручњацима и лаицима.  

Овде је сахрањен и деспот Стефан Лазаревић. Мошти, пронађене пре неколико година, приликом археолошких ископавања главног дела цркве Свете Тројице, прошле су чак и днк анализу и данас се налазе у кивоту у близини олтарске преграде, јер је овај српски владар у међувремену канонизован. Само гробно место неколико је метара даље, у једном од углова цркве. Истраживачи су сазнали још нешто – деспот Стефан, који је умро изненада, сахрањен је на брзину, јер је требало спречити могуће немире. О томе сведочи изглед гробног места. После истраживања под цркве је обновљен, као и целокупан намештај. Предстоје радови на зидном сликарству, које је посебно – карактерише га појава светих ратника, којих има у живописима из времена Моравске Србије, крајем 14. и почетком 15. века. Сврха је била, како причају стручњаци, призивање небеске заштите. Сликовитије речено, написано стиховима монахиње Јефимије на покрову за главу кнеза Лазара, која каже, парафразирамо: „Позови свете ратнике да помогну чедима твојим да се одбране од турске инвазије...”

Цео манастирски комплекс недавно је обновљен толико да је у односу на стање од пре 2008. непрепознатљив.  

– У последњих неколико година радови су били веома интензивни, од археолошких истраживања, преко радова на утврђењу и бедемима до истраживачких радова на живопису. Укупно је уложено 76 милиона динара. Задатак Србије је да се у нередне две или три године прескочи степеница прелиминарне листе док се наша земља налази у Комитету за светску баштину. Верујемо да ће и обнова и посао подношења кандидатуре за светску листу у том року бити окончани – закључује Марко Поповић.

Милица Димитријевић

објављено: 14.04.2012.

Последњи коментари

Akade,ik Prof,DrSrboljub Zivanovic | 14/04/2012 06:20

U clanku je pogresno navedeno da je u Manasiji sahranjen Sv.despot Stefan Lazarevic. DNK analiza je utvrdila da je lobanja pripoadala Vuku Lazarevicu sinu Sv.kneza Lazara. Ostali deo skeleta je pripadao nekoj drugoj osobi. Sv.despot stefan Lazarevic je sahranjen u KMoporinu. Vidi brojnu literaturu.

гаврило. . | 14/04/2012 14:47

манасија је јединствена у својој Љепоти!и то су ствари која Србија мора да користи на културној мапи свијета!

Радослав Грујић | 16/04/2012 10:32

Нема мистерије, јер су М.Поповић и Г.Симић у свим комисијама Мин. културе, где се одлучује о радовима и парама (што се може проверити на сајту Мин. култ):

- Комисија за заштиту, очување и презентацију неп. култ. наслеђа, где је М.П. председник, а Г.С. члан;
- Комисиjа за утврђивање услова за заштиту и давање сагласности на проjекте за неп. култ. добра од изузетног значаjа, где је М.П. председник, а Г.С. члан;
- Комисиjа за предлоге одлука о утврђивању неп. култ. добара, где је председник М.П;
- Комисија за заштиту, очување и презентацију неп. култ. наслеђа, где је члан Г.С;
- Комисиjа за заштиту, очување и презент. археолошког наслеђа, где је Г.С. члан;
- Комисиjа у области заштите култ. добара од изузет. значаjа и добара српског порекла у иностранству, где је М.П. председник, а Г.С. члан;
- Управног одбора Републичког завода – чланови М.П. и Г.С.

Исти људи раде пројекте, "конкуришу" за средства, "разматрају" приоритете, додељују средства "приоритетима”, а онда руководе радовима!

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније