Култура

Мобиљке маме осмехе у Венецији

Унутрашњост српског павиљона у Венецији

Уз звуке чинела Драган Протић Прота, члан уметничке групе „Шкарт”, и хор „Проба” са „Велеградском песмом” Васка Попе, отворили су изложбу „Клацкалиште– полигон неравнотеже” у петак у српском павиљону, која представља Србију на 12. међународном бијеналу архитектуре у Венецији, од 29. августа до 21. новембра. После обраћања комесара овогодишњег наступа Републике Србије у Венецији, архитекте Јована Митровића, изложбу је званично отворио и министар културе Небојша Брадић, позвавши госте на „Клацкалиште” групе „Шкарт”.

Свечани тонови архитектонске химне „Арматура” уз пратњу виолине и гитаре, привукли су пажњу гостију бијенала. Осим наших посетилаца, којих је било стотинак, што је дозвољена квота по павиљону, окупило се по слободној процени између 300 и 400 особа, новинара и учесника осталих изложби и њихових гостију. Оригинално паковање кетеринга за присутне осмислио је млади дизајнер Никола Срданов.

За широку публику капије бијенала отворене су у недељу, а како су посетиоци реаговали на пројекат „Шкарта” и о томе какве је утиске стекао на почетку, архитекта Јован Митровић, комесар овогодишњег наступа Србије у Венецији, за „Политику” је јуче изјавио:

– Стихови „Велеградске песме” Васка Попе гласе:

„Рече ми ономад моја жена/За коју бих учинио све, све/Е, да ми је једно мало дрво/ Да свуд трчи за мном улицом”. Управо су они послужили као инспирација „Шкарту” за овогодишњи наступ на Бијеналу архитектуре, који је заиста померио досадашња поимања наступа на архитектонским изложбама, спојивши поезију, уметност и филозофију архитектуре.

Највише радости и осмеха публике измамљују покретне биљке-мобиљке као што су: травотрч, ходрво, биљка шуњалица и жбунотрч, које се шетају по павиљону и испред њега, по Ђардинима и венецијанским улицама, са којима се чак игра танго на тргу, уз необичне клацкалице на којима се клацка унакрст или по троје на једној страни, а ту је и „мултиклац”, којим се преко низа клацкалица можете клацкати са друге стране зидића у башти.

Митровић додаје да су готово сви „прилазили и честитали нам говорећи да смо међу најбољима, за многе и фаворити. Леп, весео и једноставан начин на који се обрађује тема бијенала „Људи се (про)налазе у архитектури” и са којим се одређујемо према најсложенијим питањима која поставља живот.”

– Највећа сатисфакција после десет месеци интензивног рада на концепцији и поставци ове изложбе јесте осмех на лицу, баш сваког, ко изађе из нашег павиљона. Уморни и задовољни спремамо се да ову поставку препустимо публици да се радује „Клацкалишту” групе „Шкарт”, да понесе осмех и макетице клацкалица које су истовремено и каталог изложбе и да се, склопивши их, подсете на радост у проналажењу одговора на питања које им поставља савремени живот у контексту комуникације и покрета, објекта и простора, архитектуре и природе – истиче Митровић.

Б. Лијескић

објављено: 31/08/2010.

Последњи коментари

posmatrac drca | 01/09/2010 17:13

Odlicno sto je tekst na zidu napisan latinicom, tako i stranci mogu da razumeju.

Lazar Trifunovic | 07/09/2010 10:57

Kakva budalastina...