Модернa поетикa

У Београду, у организацији Института за књижевност и уметност и Учитељског факултета, почео је дводневни научни скуп „Песништво и књижевна мисао Миодрага Павловића”, који је саставни део пројекта „Поетика српске поезије друге половине 20. века”.

Павловић, са Васком Попом, истиче Весна Матовић, директор Института за књижевност и уметност, представља један од врхова наше послератне поезије. Обиман и жанровски разуђен књижевни опус Миодрага Павловића, који чине поезија, есејистика, драмска књижевност, проза, антологијски избори српске и енглеске поезије, превођење, умногоме обележава последњих шест деценија савременог српског песништва и употпуњује панораму српске поезије. Њен део чине и песничка дела Ивана В. Лалића, Јована Христића и Стевана Раичковића.

Ми немамо данас живог песника, наглашава Јован Делић, који је у тој мери оличење српског модерног песништва друге половине 20. и почетком 21. века, као што је то Миодраг Павловић. Са својих четрдесет песничких књига, од „87 песама” до збирке „Питао сам светлост”, и двадесетак књига есеја, Миодраг Павловић је остварио један од најзамашнијих песничких и есејистичких опуса које имамо.

Превођен на све европске и на неколико оријенталних језика, додаје Делић, Павловић је један од наших најприсутнијих песника у свету.

Александар Петров је говорио о хронотопима у поезији Миодрага Павловића и приметио сличност са Бодлером и нашим Настасијевићем. Филозофска и културолошка мисао Миодрага Павловића, каже Милан Радуловић, мотивисана је и инспирисана његовом поетском праксом. Павловић је, подсетио је Радован Вучковић, почео свој песнички рад са две књиге стихова: „87 песама” и „Стуб сећања”. Са збиркама Васка Попе: „Кора” и „Непочинпоље”, те две књиге су означиле увод у нешто што се данас зове неоавангарда која се морала ослањати на авангарду двадесетих и тридесетих година прошлог века. „Антологија српског песништва” Миодрага Павловића, наглашава Драган Хамовић, није само амбициозно и зналачки састављено дело, већ и нешто више од тога. Ово дело би се могло назвати и „Павловићева књига српског песништва”. Тема рада Тихомира Брајовића је била „Миодраг Павловић и модерна песничка самосвест”, Александра Јеркова „Поезија културе”, Персиде Лазаревић ди Ђакомо „Италијанске теме Миодрага Павловића”, Александра Милановића „Језичка патина у поезији Миодрага Павловића”.

Данас, у наставку скупа, учествоваће, како се очекује: Светлана Шеатовић Димитријевић, Бојан Чолак, Сања Париповић, Александар Јовановић, Бојан Јовић, Бојана Стојановић-Пантовић, Милета Аћимовић Ивков…