На месту очекиваном, зна се – Коларцу, вечерас почиње буђење „Пролећа”, по календару Београдске филхармоније. Ради се о наслову још једног њиховог циклуса концерата, а ко вечерас буде тамо чуће и звуке „Града у коме је стало време”, симфонијске поеме Александра Симића. Није то једина новост која се ових дана везује за име познатог композитора, јер овај му април сав буја од музике.

Већ 2. априла, поводом Светског дана аутизма, у сарадњи са УН, Симић је организовао дружење са аутистичном децом у Културном центру Београда. Осим свог ансамбла „Серафими”, довео је он и кловнове лекаре, мађионичара и балетске играче, тим који ће их максимално анимирати. „И могу да Вам кажем да никад нисам имао укљученију публику”, вели. – Важан му је концерт са Београдском филхармонијом, али ускоро је и премијера Симићеве композиције „In memoriam”, писане за новосадску Камерату академику, док је 23. априла, у Ботаничкој башти, концерт „Музичка молитва за планету Земљу”, тачка на музичко-еколошки фестивал Supernatural.

Присећамо се и „позитивне” историје и географије музике Александра Симића... Има је на округлим годишњицама, важним датумима, свечаностима... – овде и у свету, његова музика лако прелази границе, ево најављене су премијере у неким далеким градовима – Атланти, Кејптауну, Даблину, Сингапуру... Није мала листа догађаја већих од музике у којима се налази име овог композитора. Обележавајући 50 година победе над фашизмом, у Москви су извели његов „Портрет маршала Жукова”, а написао је и Успаванку за малог Исуса, којом је у 15 земаља обележено 2000 година хришћанства. И поводом 25 година Јована Павла II у Светој столици у Ватикану чула се Симићева музика, и поводом 300 година града Петрограда, и у Београду 2009. Универзијада је отворена његовом (званичном) химном „Срце Универзума”, поменимо и важне годишњице које су славиле лик и дело Гетеа и Јесењина. И могло би се тако још. Својој планетарној музичкој причи он прилаже коментар:

– Ако се бавите музиком довољно дуго, па осим талента, који се подразумева, имате још и довољно среће за успех, онда видите да је свет заправо веома мали. Ако направите један добар танго, може вам се, као мени, десити да он отвори њујоршку недељу моде, светско првенство у уметничком клизању, да буде употребљен за десет различитих позоришних представа и доживи стотину кореографија. Сви они који воле танго музику потруде се да је расеју земљиним шаром, ако им се композиција допадне. Исто важи и за духовни, соло-певачки или камерни репертоар. Кад извођачима дате оно што им је потребно, они су ваши најбољи савезници и најсигурнији пут до публике.

Подсећамо га да је био једном у Београду (2003), на његов 30. рођендан, концерт у СКЦ којим је обележио и исто толико година уметничког рада. Питамо га да ли још увек остајете при томе да је постао уметник чим је угледао овај свет.

– То је више била провокација него демонстрација моје уметничке сујете. Класична музика је по својој садржини најквалитетнија, али је веома често јако лоше упакована. Зато мислим да је дозвољено, с времена на време, послужити се и малим триковима који скрећу пажњу публике и разбијају предрасуду да се ради о нечему претерано академском, уштогљеном.

Заокружимо овај мали портрет композитора још једним питањем-одговором: Свуда Вас има. Да ли је можда знатижеља онај најјачи погон који покреће Вашу уметничку енергију?

– Дивно сте то описали. Мислим да је љубопитљивост важнија и од опонентног палца, када је у питању преображај човековог претка у хомо сапиенса. Она би, уз етичност, самилост и далековидост, морала бити међу најважнијим особинама сваког уметника.

-------------------------------------------------------------

И Лајовиц, Фитерштајн, Шимић

У програму вечерашњег концерта, на коме ће оркестром дириговати Урош Лајовиц, су и дела: A. Копланд – Концерт за кларинет и оркестар; Г. Малер – Симфонија бр. 4. Солисти су Александер Фитерштајн, израелски кларинетиста светског гласа, и Ведрана Шимић (Хрватска), лепог гласа сопранског.