Чуда се дешавају, па и оно да је недавно Огњен Исаиловић, дипломац београдског Факултета драмских уметности, био одабран да представља Европу у филмском пројекту „5x5x5”, реализованом крајем прошле године у Швајцарској.

Откуд то и како, питамо Исаиловића (рођен 1988. у Горњем Милановцу), најмлађег дипломца филмске режије на ФДУ (у класи професора Слободана Шијана), а он једноставно каже:

– Креативну продуценткињу овог пројекта у којем је у пет недеља рада учествовало пет студената са пет континената, у чему сам ја представљао Европу, упознао сам на једном фестивалу у Француској. Она је тамо видела мој филм „Златна лига”, за који сам на прошлогодишњем Кустендорф фестивалу освојио „Сребрно јаје”, и позвала ме да учествујем у изради кратких документарних филмова који су на крају били приказани на Међународном фестивалу кратког филма у Винтертхуру.

Млади ствараоци из Етиопије (Африка), Киргистана (Азија), Аустралије и Перуа (Јужна Америка) и Огњен Исаиловић (Србија, Европа), уз помоћ студената са Циришког универзитета уметности – Академије за филм, под чијим се покровитељством и догодио овај пројекат (продукција Ланг филм), имали су задатак да сниме пет филмских дела, личних погледа на град Винтертхур, околне пејзаже и живот у Швајцарској. Тако је настало пет тематски и стилски различитих филмских портрета једног града и једне земље, од којих је Исаиловићев на фестивалу проглашен за најбољи.

Да ли је рад на филму у непознатом окружењу био тежак, захтеван, питамо Исаиловића.

– Главни стрес приликом снимања кратког филма у Швајцарској било је одсуство стреса, страх у чекању када ће он доћи. Све је било организовано, договори су се поштовали, имао сам најбоље могуће услове рада. Али тај изазов ме је научио да се још више концентришем и удубим у филм који сам правио, моју ирационалност допуним швајцарским рацијом. Све је то резултирало документарцем „Врт мога деде”, о деки радио аматеру, преко кога сам испричао причу о мом деди за кога сам био јако везан. Снимање у страној земљи ми је помогло да боље разумем и себе и своју земљу – каже Исаиловић.

Како сада, као дипломирани редитељ, види своју професионалну будућност у Србији? Има ли наговештаја нових филмских пројеката?

Важно је да се не стане, да се стално нешто ради, одговара Исаиловић и додаје:

– Тренутно са колегом Костом Пешевским радим на сценарију за дугометражни филм чији је главни лик средовечна професорка гимназије која, кроз злочин у који посредно бива умешана, преиспитује своју личну одговорност и разрешава неке давно потиснуте породичне проблеме.

На нашу констатацију да смо недавно уочили да је међу студентима присутним на 5. Кустендорфу, он био међу најагилнијима, Огњен Исаиловић је између осталог рекао:

– Кустендорф је тренутно једино место код нас где заиста можете срести јако битне филмске ауторе данашњице. Чињеница да уживо видим Изабел Ипер, Ејбела Ферару, Ким Ки Дука, Нурија Билгеа Џејлана јако ми значајна, јер ми као новопеченом дипломцу смањује осећај инфериорности наше кинематографије, због недостатка аутентичности, и буди мотивацију да сам копам по себи у потрази за истом. Зато ме радује чињеница да је на овогодишњем конкурсу Министарства културе подршку добио велики број дебитантских пројеката, јер је јако важно да млади људи што пре почну да испитују и граде свој аутентични филмски језик. Треба бити храбар и не мислити на резултат. Тога нема када сте дебитант од четрдесет година. Осећам да се ствари мењају јер ту су Никола Лежаић, Мина Ђукић, Урош Томић, Иван Икић, Павле Вучковић, Маја Милош и многи други, који без предумишљаја праве оно што и сами воле да гледају – каже Огњен Исаиловић који већ вредно ради на развоју свог првог дугометражног играног филма.