Драгослав Дедовић, песник који већ две деценије ствара у егзилу, и координатор наступа Србије као почасног госта на Сајму књига у Лајпцигу, јуче је поднео оставку на ову функцију. Поменута престижна књижевна манифестација заказана је за март следеће године, а овај догађај, по свој прилици, штети угледу наше стране у овом послу.

Као разлоге оставке Дедовић наводи непрофесионални однос одговорних људи из Министарства културе Србије и Организационог одбора наступа Србије у Лајпцигу (чланови Сретен Угричић, Радослав Петковић, Владислав Бајац и Владимир Копицл) према њему, као координатору, али и према представљању српске књижевности на једној од најзначајнијих књижевних сцена Европе.

– Приватан, нетранспарентан и ситносопственички однос одговорних према критеријумима планирања и остваривања пројекта Лајпциг 2011. није српској књижевности од велике користи. Исто тако, ову литературу не популаришу кршења уговора, неиспуњавање споразума и обавеза, траљава организација, чак и отворена опструкција – речи су којима се Дедовић јуче обратио колегама у Србији.

У телефонском разговору за наш лист, Драгослав Дедовић, који живи у Немачкој, објаснио је овакав свој став изјавом да је главни проблем, који од почетка прати читаву организацију, невероватна спорост свих поступака. Оно што му такође смета јесте скривање чињенице о томе да је Вида Огњеновић, која је именована за председницу Организационог одбора, поднела оставку због обавеза везаних за припрему конгреса светског ПЕН-а у Београду.

– Када сам споменуо да треба да се одреди нови председник, добио сам неодређени одговор. У Министарству културе нису чак ни имали намеру да јавности саопште како Вида Огњеновић није у свему томе. У међувремену је саветник министра Зоран Хамовић преузео тај посао. Можда то за унутрашње прилике у Србији има неку цеховску, партијску или интересну логику, али ја из иностранства не желим да „храним” ту логику – каже наш саговорник.

Мишљење да је низ поступака сарадника из Србије отежавало пројекат и остављало га недореченим, Дедовић образлаже на следећи начин:

– Нечему за шта у Немачкој треба седам дана, у Србији је потребно пет пута толико. Међутим, то је у понашању људи, са којима сам ја имао посла, једноставно била константа, да за сваки одговор, који је мени био потребан као легитимација онога што овде радим, чекам толико дуго, док немачки новинари и издавачи не почну да ми постављају чудна питања. Од својих партнера у Министарству културе, као и у Организационом одбору, чуо сам одговоре о томе како треба да се стрпим, да се то тако ради у Србији. Ја то не могу да прихватим. На страну то што у Министарству културе готово да нисам имао с ким да сарађујем. Ако се разболи само један од чиновника са којим иначе комуницирам, други нису ни знали ко сам – објашњава наш саговорник.

Дедовићево незадовољство изазвао је и изостанак најављеног обимног каталога, са „личном картом” нове српске књижевности, која укључује биографије најугледнијих аутора и одломке из њихових дела, а који је требало да буде подељен немачким издавачима на Сајму књига у Франкфурту, почетком октобра.

– Није направљен ни каталог наслова који ће сигурно бити представљени у Лајпцигу, а каталог аутора који имамо само је прерађен већ постојећи из Српског ПЕН центра. Није, међутим, укључио ни петнаест нових имена српских писаца, који уопште нису превођени у Немачкој, а које је представио часопис „Ноје рундшау”, у тематском броју о Србији, уз моју приређивачку подршку. А то јесте циљ – свежим именима привући пажњу. Посебан проблем је мој уговорни однос са Министарством културе. Ако немате уговор, немате мандат да преговарате са немачким партнерима. Једини уговор који сам имао у 2010. односио се на период од јула до краја септембра. На мој захтев да се продужи, нико ми се није јавио четрдесет дана. На то је реаговао директор Лајпцишког сајма Оливер Циле речима: „Људи, ово овако не иде”, истиче Дедовић, уз напомену да више у таквом поступању не жели да учествује и да српска култура заслужује више.

Ипак, Дедовић напомиње да ће наставити да пружа подршку српској литератури на немачком говорном подручју, као писац и преводилац.

Марина Вулићевић

----------------------------------------------------

Сарадња са Дедовићем на жалост није била задовољавајућа

Саветник министра културе Зоран Хамовић јуче се вратио управо из Лајпцига, са састанка са директором Лајпцишког сајма књига Оливером Цилеом, и изразио је задовољство постигнутим договором. Став је Министарства културе, а поводом оставке Драгослава Дедовића, да наступ српских писаца на Сајму књига у Лајпцигу подразумева комплексне активности које нису и не могу бити плод рада само једне особе. „Реч није само о колективу који сачињавају чланови из Србије већ и партнери из иностранства. Сарадња са једним од координатора Драгославом Дедовићем, на жалост, није била у потпуности задовољавајућа. Стога му није могао бити продужен уговор. На Сајму у Лајпцигу појавиће се више од тридесет нових књига превода српских писаца, као и четири антологије. Српски аутори биће представљени не само на штанду Србије, већ и у граду у оквиру програма „Лајпциг чита”. Заказане су и конференције за новинаре у Берлину, Лајпцигу и Београду”, кажу у Министарству културе.

М. В.